U ovo vremene je važno sačuvati seme paradajza koje vas je oduševilo ukusom i prinosom. Poznata baštovanka koja sve radi prema principima permakulture, Marija Paro, skuplja ga na jednostavan način koji svako može da nauči.
Marija Paro, poznata baštovanka iz susedne Hrvatske (op.ur.) koja povrće gaji prema principima permakulture, objavila je status o tome kako su dva paradajza iste sorte na vagi imali jednaku gramažu. Pomislih, sigurno je već počela sakupljati i seme za sezonu 2025. pa nema bolje osobe za savete o načinu sakupljanja i čuvanja.
Kaže, prvi korak u stvaranju sopstvene banke semena je uzimanje semenki od prvih plodova koji pristignu. Paradajz je samooplodna biljka i za oprašivanje mu treba samo vetar, ali kako neki zalutali bumbar ne bi slučajno ukrstio sorte, najradije seme sakuplja od prvih plodova, kako od svojih balkonera, kako zove paradajz koji gaji na balkonu, tako i od onog koji gaji u bašti.
Tad su semenke i najzdravije, pre nego što krenu uobičajene bolesti ove kullture.
"Prstima vadim celo seme sa ovojnicom i ubacujem u neku malu čašu. To je ona čašica za žestinu, jer ima kosinu pa u njoj mogu fermentirasati i mali paradajz. Ako mi je paradajz od onih suvih, kao što je šljivar, dodajem pola kašičice vode i ostavim tako na toplom - ne na suncu, nego na toplom. Za nekoliko dana, zavisno od temperature prostorije, to fermentiše", objašnjava.
Na površini se stvara crna ili bela plesan uz koju se priljube semenke, a tečnost ostane dole. Onda to prebaci u cediljku i opere pod mlazom hladne vode. Tako ostane čisto seme koje suši na staklenom poklopcu.
Nakon nekoliko dana sušenja na sunčanom položaju, osušene semenke označava, stavlja u papirnu kesicu i do setve drži u nekoj hladnoj prostoriji, u kutiji za cipele. Iako fermentacija na prvu može zvučati kao nešto složeno, upravo je ona, tvrdi Marija, zaslužna za kvalitetno čuvanje semenki.
"Do sada mi se nikad nije dogodilo da se stvori plesan na semenkama koje treba da posejem. Ljudima koji ih samo izvuku pincetom i ne očiste fermentacijom, ponekad se ubuđave, ali ovim postupkom sigurno neće", savetuje ona.
Koje sorte sačuvati, a koje ne, stvar je ličnog ukusa, ali svejedno je dobro voditi računa o nekim detaljima.
"Ako su mi ukusne, rodne, nisu brašnjave ni preosetljive na bolesti, to su one koje ću sačuvati", ističe Marija.
Na primer, kaže, dobila je ove godine seme jedne neobične sorte koja se zove rusko srce i ima oblik srca, ali kad je probala jako se razočarala ukusom. Iskoristila je nešto za sos, ali je zaključila da nema smisla da čuva seme.
"Ponekad sačuvam i seme sorte čiji ukus nije spektakularan, ali kad ga delim ljudima kažem da je to seme paradajza za kataklizme - izuzetno je rodan. "Uvek je važno sejati različito jer nikad ne znaš kakva će biti godina i šta će uspeti", savetuje dalje.
U svet paradajza je, otkriva, krenula jer voli da ga jede i htela je da produži sezonu odnosno, da ih jede što ranije. Ove godine je svoje balkonere sejala naročito rano, krajem januara. "Meni su ti plodovi priuštili takvu radost pa sam to htela podeliti sa drugima. Deljenjem se radost množi, to je moja deviza", ponosna je.
To je, dodaje, i način očuvanja sorte. Jer na primer, kako kaže, dobila je seme jedne sorte od prijateljice sa Korčule koja je jedne godine ostala bez nje jer joj je grad uništio sve što je posadila. "Ali ja sad imam to seme i ona ga uvek može opet posejati. Tako je sačuvano", pojašnjava.
Ako seme dobijete iz proverenih izvora, dakle seme koje neko godinama čuva, onda mu svakako treba dati priliku iako u prvoj godini možda nije oduševilo prinosom. Uzgoj biljaka iz sopstvenog semena i ubiranje prvih plodova, ističe, radost je koju retko šta može nadmašiti.
Primetila je, međutim, da ljudi prebrzo odustanu ako im prve godine uzgoj ne uspe. Ali treba znati da je seme biljka koja spava. U njemu je zapis sa one mikrolokacije gde je rasla i treba vremena da se odomaći na novoj lokaciji.
"Tako meni samoj seme koje dobijem iz Zagreba prvu godinu nije ni jako ni velikodušno, ali već drugu godinu pokazuje svoje pravo lice. Uvek treba biljci dati još jednu priliku, naročito ako je plod ukusan", zaključuje Marija koja već zapisuje u čije će ruke početkom jeseni proslediti semenke svojih balkonera i baštenskog paradajza.
Tagovi
Autorka
U 3 koraka do bogate organske bašte
U organskoj bašti možemo ubrati plodove i odmah ih konzumirati bez straha da ćemo naštetiti našem zdravlju sa željom da proizvedete sopstveno, zdravo, ukusno voće i povrć...
