"Jedna glavica našeg semenskog belog luka dostiže 100 grama težine. Vodimo računa o kvalitetu semenskog materijala, jer od toga zavisi prinos sledeće godine", kaže Goran Lazić za Agroklub.
Povrtar Goran Lazić iz Kikinde od pre tri godine se bavi proizvodnjom belog luka koji je, prema njegovim rečima, veoma isplativ, a deficitaran na domaćem tržištu.
"Nikad nema dovoljno belog luka u Srbiji, on je neophodan u svakoj kuhinji. Pa ako uvozimo mobilne telefone, beli luk ne moramo. Barem ne bismo morali, kad bi ga više ljudi proizvodilo", kaže on.
Na površini od jednog jutra gaji domaću sortu, jesenji "bosut" koji se, kaže, najbolje se pokazao u našim klimatskim uslovima.
"Pripremajući sve za jesenju setvu, 'raščenili' smo tonu belog luka, što znači da smo svaku glavicu razdvojili na čenove. To je velik posao i radi se isključivo ručno. Mašina nekako izudara čenove, a ako se ošteti neće dati dobar prinos. Ništa ne može da zameni ručni rad."
Ovaj iskusan proizvođač kaže da jedna glavica njihovog semenskog belog luka dostiže 100 grama težine.
"Vodimo računa o kvalitetu semenskog materijala, jer od toga zavisi prinos sledeće godine. Očekujem prinos od oko 10 tona po jutru", kaže naš sagovornik, pozivajući sve mlade proizvođače da nabavljaju kvalitetan materijal.
"Naše poljoprivredno gazdinstvo će svima izaći u susret i što se tiče prodaje semena i svakog saveta koji može da im zatreba."
Sugrađanima je ovaj poljoprivrednik naročito poznat po redovnom učešću na kikindskim Danima ludaje, gde se obično takmiči u kategoriji za najdužu tikvu. Ove godine osvojio je treće mesto na takmičenju za najslađu ludaju, a njegova supruga, Gordana Lazić, prvo mesto na takmičenju za najdužu tikvu.
"Oborio sam Ginisov rekord 2019. godine sa tikvom od četiri metra, a od sledeće godine počeću da se takmičim i u kategoriji za najteži plod. Samo rad i trud daju rezultate", ističe.
Kako napominje, ako neko zamišlja da je dovoljno posaditi, pa onda čekati da naraste, vara se.
"Težak je ovo posao, ali sav naš trud je potvrđen uspehom i zadovoljstvom naših kupaca. Gajim i rasad paradajza, držim svinje, a novost je prerada mesa u domaće proizvode – šunke, kobasice, pečenice, slaninu. Sad, kad sam napravio hladnjaču, svinjokolje ću moći da radim i tokom leta."
On smatra da će poljoprivreda morati da se menja.
"Koliko god poljoprivrednika poznajem, većinom se bave ratarstvom. Povrtarstvo je u jednom periodu skoro zamrlo. Mladi ljudi ne vide sebe u proizvodnji hrane, a stariji teško menjaju navike, teško se prilagođavaju novim kulturama, navikli su na žito i kukuruz", kaže on, dodajući da nema ni mlade radne snage.
"Evo, žene koje sade luk kod mene, vredne su, dobro rade, ali, nijedna nije mlađa od 50, 55 godina. Šta bi falilo onom od 20 godina da dođe da radi? Ne, čim čuje za njivu, gotov je svaki razgovor."
Ipak, on smatra da oavkva proizvodnja ne može da se ne isplati, ako se radi kako treba.
"Kada sračunam prihod od jedne njive sa belim lukom, to je jedna solidna plata svakog meseca. Jedino što mora da se radi, u našem poslu nema mnogo odmora", zaključuje Lazić.
Tagovi
Autorka
