Iz bakinog kredenca rehabilitovao jabučar

Veliki proizvođači se ne usuđuju, ali hobisti na velika vrata vraćaju u život skoro zaboravljenu sortu paradajza - jabučar. Zbog niza prednosti, u plastenicima malih odgajivača sve je više ove sorte koja je nekada bila veoma poznata i cenjena. Kupci danas nostalgično na tezgama biraju ove velike i mesnate plodove ili kupuju seme, kako bi u svojim baštama zasejali baš jabučar.

Živojin Antić iz Ćuprije jedan je od retkih odgajivača ove, skoro zaboravljene, sorte u Pomoravlju. On kaže da se do pre nekoliko decenija jabučar masovno proizvodio na ovim prostorima, dok njegovo mesto nisu zauzeli hibridi. Osim krupnih plodova, ovu vrstu karakteriše i visok prinos po biljci.

Poljoprivrednik hobista odgajio rekordera - paradajz od 1.6 kilograma

"Sa svakog struka uberem u proseku po 10 kilograma paradajza, koji je odgajen po principima organske proizvodnje. Važno je proređivanje plodova. Ako želite krupnije, ostavićete manje plodova na struku. Ovog leta zabeležio sam svoj lični rekord. U svom plasteniku uzgajio sam plod težak čak 1.6 kilograma, a ostali su tek nekoliko stotina grama lakši", kaže Živojin Antić. On je poljoprivrednik hobista. Tako svojoj porodici obezbeđuje zdravu hranu, bez hemikalija, a ima i svoje stalne kupce. Na taj način obezbeđuje još jedan prihod u kući. Jabučar gaji pod plastenikom u dvorištu svoje porodične kuće, a slučajno ga je rehabilitovao pre 15 godina kada je u kredencu svoje bake pronašao bočicu sa semenkama.

Paradajz umesto "bensedina"

"U kredencu sam našao bočicu od sedativa. Unutra su bile semenke i ja sam iz znatiželje posejao. Iznikao je jabučar i tako sam počeo da ga gajim. Već prve godine plod je bio krupan. Ova sorta može da se uzgaja kao hibrid, ali mislim da je tajna proizvodnje isključivo u organskom prihranjivanju. Ja ga prihranjujem koprivom i gavezom, bogatim kalcijumom, kalijumom, magnezijumom, bakrom, cinkom i selenom", dodaje Antić.

Razlika između jabučara i hibrida

Ovaj proizvođač ostavlja i seme i dalje ga prodaje svim zainteresovanim kupcima koji žele da ponovo u svojim baštama gaje nekada poznatu sortu paradajza. Proizvodi i rasad u svom dvorištu u Ćupriji, sa željom da što više ljudi zasadi jabučar. Kao prednost navodi poređenje: "Sa 1m² zemlje gde je posađen hibrid ubere se 30 kilograma paradajza, dok je sa iste kvadrature jabučara prinos 50 kilograma. Svaki plod u mom zasadu jabučara je približne težine", kaže Antić.

Jedan paradajz dnevno za celu porodicu

Plod jabučara je izuzetno mesnat i ukusan. Kožica se lako skida kada se paradajz ljušti. Najveći primerak bio je oko 15 centimetara u prečniku, dok su ostali 10-ak centimetara. Zanimljivo je da je Antićevoj petočlanoj porodici dovoljan tek jedan plod dnevno za salatu.

U flašu stanu dva paradajza

Višak iz plastenika prodaju kupcima širom Srbije i, naravno, ostavljaju zimnicu za sebe. Njegova supruga Jasmina kaže da je za flašu kuvanog paradajiza dovoljno odvojiti svega dva prosečna paradajza iz njihovog plastenika.