Jeftin krompir zarada za malobrojne

Nakon sušne godine, koja je umanjila rod gotovo celoj biljnoj proizvodnji, i proizvođači krompira beleže tešku godinu. U toku je vađenje krtola, a prinosi su neujednačeni i uglavnom zavise od regiona.

Mali proizvođači sa visokim troškovima proizvodnje i niskim prinosom sve više gube tržišnu utakmicu, pa odustaju od tog povrća, tvrde stručnjaci. Oni upozoravaju na to da nam nedostaje domaćeg semena, a i prerada nekih kategorija proizvoda od krompira je slabo razvijena.

Napredni povrtari na krompiru ostvaruju profit

Nepovoljni klimatski uslovi, visoka vlaga i niske temperature u vreme sadnje uzrokovali su ove sezone niske prinose krompira, kaže profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu Zoran Broćić. Prema njegovim rečima, opstanak na tržištu obezbeđuju samo napredni proizvođači.

"Ova godina je bila jako teška, imali smo praktično vlažno i hladno vreme, sadnja je u mnogim delovima kasnila i takva sadnja je prouzrokovala da biljke nespremno uđu u sušni period. Posledica toga su niski prinosi. Već je počela kampanja vađenja i u brdsko planinskom području, gde su prinosi izmedju 12 i 15 tona po hektaru. Sa druge strane, u Pomoravlju i Vojvodini napredni proizvošači, a nažalost njih nema mnogo, postižu prinose od 60 do 70 tona. Takvi proizvođači su obezbedili svoju egzistenciju za naredni period i njima je i cena od 15 do 20 dinara za kilogram vrlo profitabilna da opstanu u ovoj proizvodnji", objašnjava Broćić.

Istiskivanje malih proizvođača

Mali prinosi uz visoke troškove proizvodnje, praćeni niskom cenom na tržištu, sve više istiskuju manje proizvođače iz te proizvodnje, upozorava Broćić:

"Oni će izlaziti iz proizvodnje krompira i tražiće profitabilnije kulture. Praksa je pokazala da poslednjih godina imamo nisku cenu krompira, koja je ispod proizvođačke. Prošle godine je početna cena bila i 20 dinara, a na kraju sezone ona je bila 12 -13 dinara. Naša proizvođačka cena u uslovima brdsko-planinske proizvodnje bila je 16 - 17 dinara. To znači da za te proizvođače nema profita, a ljudi će prelaziti u druge proizvodnje".

Broćić: Nemamo tradiciju proizvodnje semenskog krompira. (Foto: Adi Džaferović)

Poblem je i seme

Jedan od problema naše proizvodnje krompira je i semenski materijal, ocenjuje Broćić. Kaže da mi uvozimo približno 6.000 tona semena, a da mnogi sami umnožavaju to seme:

"Nemamo tradiciju proizvodnje semenskog krompira. Jedva posadimo 10 do 15 odsto površina sa kvalitetnim semenom, a seme je jako bitno u toj proizvodnji. Semenari nisu opstali u toj proizvodnji, to je skupa proizvodnja koja se odvija u brdsko-planinskom području. Mi možemo da radimo na tome, treba se usko specijalizovati i primeniti sve agrotehničke mere a i imamo područja pogodna za tu proizvodnju. Praksa je pokazala da to možemo, ali treba povratiti poverenje. Mnogi su se bavili tom proizvodnjom i koristili metode brze zarade, što im je odseklo granu na kojoj su stajali".

Jeftin krompir, a pomfrit uvozimo

Kada je reč o prerađivačkim kapacitetima za krompir, profesor Broćić kaže da za čips imamo razvijenu preradu, ali da za pomfrit ne postoje prerađivači. Zato, na žalost, uvozimo 10 hiljada tona pomfrita, a mogli bismo da bar zadovoljimo domaću tražnju, zaključuje Zoran Broćić.

Foto: Željko Dulanović