Jesenji favorit: Što je hladnije, to je kelj ukusniji

Ako želite kulture koje nisu mnogo zahtevne, zeleni i ljubičasti kelj idealni su za tu namenu. Zeleni kelj, Brassica oleracea var.sabauda i ljubičasti kelj, Brassica oleracea var.acephala, dvogodišnje su biljke koje spadaju u porodicu krstašica (Brassicaceae).

Nemaju glavicu kao kupus, rastu na stabljici koja nije jestiva, za razliku od listova koji mogu biti ravni i kovrdžavi.

Otporni na niske temperature

Obiluju vitaminom A, B, K i C, kao i kalijumom, kalcijumom, fosforom i gvožđem. Imaju malu kaloričnu vrednost, a dobri su u prevenciji moždanog i srčanog udara, kao i za čišćenje jetre od toksina.

Listovi su laki za probavu, koriste se sirovi, u salatama ili kao varivo, odnosno, dodatak supama i slično. Nakon kidanja listova sa stabljike dolazi do rasta novih. Mlađi listovi su mekši, stariji tvrđi. Listovi su još ukusniji dolaskom nižih temperatura, pa se ove biljke mogu uzgajati i tokom zime. Može se praviti i sok koji je vrlo hranljiv. Podnose temperature i do -20 stepeni.

Najviše vole plodno zemljište bogato hranljivim materijama što znači da bi, pre sadnje, trebalo da se dodaju azot, fosfor i kalijum, odnosno, NPK, u količini od 100 kg po 0,1 hektaru.

Navodnjavanje mora biti omogućeno jer biljke vole svakodnevno navodnjavanje nakon sadnje, tj. barem prvih sedam dana. Kasnije se potrebe za vodom smanjuju i dobro podnose sušu, za razliku od ostalih kupusnjača.

Napadaju ih stenice

Što se tiče bolesti poprilično je otporan na biljne bolesti. Napada ga plamenjača, ali ne toliko da bi uticalo na kvalitet listova. Kao i sve kupusnjače, napada ga kupusna stenica, kao i ostale stenice, tj. smeđa i mramorasta.

Dobro reaguje na organsku zaštitu, ako ne želite da upotrebljavate fungicide. Sve kupusnjače, pa i kovrdžavi zeleni i ljubičasti kelj, dobro reaguju na zaštitu domaćim, nekuvanim, mlekom, ako se tretira protiv stenica. Za istu namenu pomaže i sirće za salatu, soda bikarbona. Poželjno je oko stabljika staviti malč kako bi se lakše izborila sa sušom.