Jovanović: Protiv najvećih pretnji u proizvodnji rasada - samo preventivom i zaštitom

Proizvodni ciklus povrća u zaštićenom prostoru je nedavno počeo. Već ima posejanih povrtarskih kultura koje dobro podnose niske temperature, dok se proizvodnja paprike, paradajza i krastavca odvija u grejanim plastenicima i toplim lejama. Proizvodnja rasada je ujedno najkritičnija, ali i najvažnija faza za koju je neophodno obezbediti određene mikroklimatske uslove kao što su: svetlost, toplota, vlaga, provetravanje, kao i zaštita od bolesti i štetočina.

S tim u vezi, razgovarali smo sa savetodavcem za zaštitu bilja Živoradom Jovanovićem iz PSS Knjaževac koji nam na početku razgovora pojašnjava da su u zaštiti rasada najbitnije preventivne mere.

Šta se dešava sa povrćem nakon topljenja snega i vrlo niske temperature?

"Dezinfekcija zemljišta i supstrata, kontejnera za setvu i alata, setva deklarisanog semena, održavanje optimalnog vodno-vazdušnog režima uz dovoljno svetlosti i uništavanje korova koji mogu biti izvor fitopatogenih virusa, su od ključnog značaja za proizvodnju", navodi Jovanović.

Kako dalje napominje, virusi, prouzrokovači bolesti su sve prisutniji u povrtarskoj proizvodnji. Jednom zaražena biljka se ne može više izlečiti, pa je neophodno ukloniti izvore i vektore virusa.

"Izvori virusa mogu biti zaraženo seme, korovske ili gajene vrste, dok su vektori uglavnom lisne vaši i tripsi. Brojnost insekata treba držati pod kontrolom, tako što se primenjuju određene hemijske i fizičke mere."

Poleganje rasada

Na objekte za proizvodnju povrća, kaže on, treba postaviti insekatske mreže na ulazne i ventilacione otvore. Postavljanjem lepljivih klopki prati se pojava insekata, ali i izlovljavanje i redukovanje njihove brojnosti. Ukoliko se uoče biljke sa simptomima viroza, treba ih odmah ukloniti iz rasadnika i uništiti.

"Najznačajnija bolest u proizvodnji povrća je poleganje rasada, a simptomi se javljaju na mladim biljkama, u zoni korenovog vrata, zbog čega dolazi do poleganja i naglog propadanja izniklih biljaka", objašnjava naš sagovornik.

Prouzrokovači ove bolesti su gljive iz roda Pythium spp., Rhisoctonia spp., Alternaria spp., Fusarium spp. Ove gljivice su stalno prisutne u zemljištu i nesterilisanom supstratu. Prezimljavaju u zemljištu u vidu oospora i odgovara im vlažan supstrat, visoka relativna vlažnost, slabo provetravanje, zbijeno zemljište i gust usev. Optimalna temperatura za njihov razvoj je 15 do 20^oC.

"Na prizemnom delu stabla i u zoni korenovog vrata se, najpre jave vodenaste pege, koje se uvećavaju. Tkivo unutar pega nekrotira, a stablo se uvija i poleže. Na površini supstrata se uočava bela micelija koja se koncentrično širi, zahvatajući sve više biljaka koje poležu", kaže ovaj stručnjak za zaštitu bilja i dodaje da se propadanjem biljaka stvaraju gola mesta, bez i jedne zdrave biljke. Ukoliko se ne reaguje na vreme, upozorava on, može doći do propadanja čitavog rasadnika.

Balans između zalivanja, temperature i provetravanja

Kada je reč o primeni preventivnih mera, savetodavac napominje da su mikroklimatski uslovi u zaštićenom prostoru zbog vlage i slabog provetravanja, veoma povoljni za razvoj bolesti. Zato je neophodno napraviti balans između zalivanja, optimalne temperature i provetravanja. Evo i kako.

"Treba zalivati samo kada već dođe do zasušivanja supstrata, u suprotnom će, zbog prevelike vlage, koren biti plitko formiran, što slabi mlade biljke. Po zalivanju potrebno je vreme da se biljke prosuše i tek onda se rasadnik može zatvoriti".

Biljkama je, dodaje on, potrebno svetlo određenog intenziteta u trajanju od 12 do 14 časova. S obzirom na to da je period gajenja rasada od januara do marta, potrebno je obezbediti dodatno osvetljenje.

Sterilizacijom unište se i korisni mikroorganizmi

Kada proizvođač sam spravlja supstrat, na gazdinstvu, mora ga najpre dezinfikovati, mehanički pregrejanom vodenom parom ili hemijskim putem. Međutim, prilikom sterilizacije dolazi do redukovanja i korisnih mikroorganizama, bez kojih bi supstrat bio neupotrebljiv. Iz tog razloga je, pojašnjava savetodavac, sterilisani supstrat spreman za upotrebu tek nekoliko nedelja nakon sterilizacije, kada se obnovi populacija korisnih mikroorganizama. Ovaj proces je moguće ubrzati dodavanjem preparata sa suspenzijom korisnih organizama poput gljiva, algi i bakterija.

Prema rečima našeg sagovornika, sav alat i upotrebljeni materijal kao što su gajbice, kontejneri, saksije, stolovi, treba dezinfikovati rastvorom varikine ili 70%-nim alkoholom.

"Čak i pored svih primenjenih preventivnih mera, za sigurnu proizvodnju rasada, obavezna je i hemijska zaštita, odnosno zalivanje suspenzijom fungicida na bazi propamokarb-hidrohlorida, fosetil-aluminijuma pojedinačno ili u kombinaciji", preporučuje Jovanović.

Prvo zalivanje, dodaje, treba obaviti po nicanju ili odmah posle setve, ako je supstrat spravljan na gazdinstvu. Postupak treba ponoviti za dve do tri nedelje i pre rasađivanja. Međutim, ukoliko se u toku porasta pojave simptomi "topljenja rasada", pokupiti propale biljke i dezinfikovati prazna mesta zalivanjem suspenzijom fungicida.

"Prilikom primene sredstava za zaštitu bilja obavezno poštovati sve propisane mere za ličnu zaštitu, pre svega, koristiti zaštitne rukavice, čizme, masku, naočare i zaštitno odelo", zaključuje na kraju razgovora.