Kada list cvekle "prošara" pegavost i koren će biti sitniji: Kako to sprečiti?

Prouzrokovač ove bolesti je fitopatogena gljivica, Cercospora beticola. Iako se čini da nema šteta jer listovi ostaju iako su zaraženi, jačim napadom može doći do razvoja manje krupnog korena cvekle, jer se smanjuje asimilaciona površina lista, a time dolazi i do problema u razvoju korena.

Neki izvori navode da se menjaju tehnološke i nutritivne vrednosti korena cvekle.

Listovi su najviše ugroženi

Pegavost prvenstveno napada listove cvekle tako što se na starijem lišću javljaju sitne, okrugle, pege. Na ivicama pege su oivičene mrkocrvenom bojom. Vremenom, lisno tkivo unutar pega nekrotira i listovi postaju šupljikavi što podseća na simptome šupljikavosti listova šljiva, višanja i trešanja.

Ako se pojavi sušni period, listovi će brže da se skroz osuše, a razvoju gljivice naročito pogoduje smena toplog vremena i kratkih pljuskova. Ako je u blizini cvekle posađena i blitva, simptomi se prenose i na njene listove.

Zaražene i opale listove trebalo bi pokupiti iz bašte ili plastenika i obaviti dezinfekciju zemljišta, a mora se voditi računa i o plodoredu.

Fungicidi za zaštitu, a mogu i organski preparati

Zaštita cvekle od ove bolesti obavlja se nekoliko puta tokom vegetacije, a od fungicida, primenjuju se oni na bazi ciprodinila, difenokonazola, piraklostrobina, boskalida i slično.

Mramoraste stenice na cvekli: Da li reagovati ili ne?

Organski preparati na bazi algi i joda pokazali su visoku efikasnost u borbi protiv pegavosti. Pomažu i preparati na bazi belog i crvenog luka, sode bikarbone i domaćeg, nekuvanog mleka s tom razlikom da se tretmani moraju obaviti barem jednom sedmično, a dva puta, ako tokom nedelje pada kiša.

Najbolje vrijeme je u ranim jutarnjim časovima. Uz zaštitu je poželjna jača ishrana cvekle azotom, kako bi se ubrzao rast novih listova i tako nadoknadio gubitak lisne mase. Za ovo je potrebno i da se biljke dovoljno navodnjavaju.