Đubiva koja primenjujemo za popravku kiselosti su: krečnjak, dolomitno brašno, gašeni kreč, živi kreč, gips, saturacioni mulj i lapor
Rekordni i stabilni prinosi u povrtarskoj i ratarskoj proizvodnji ne mogu se postići na zemljištima kisele reakcije, napominje savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo u PSSS Jagodina, Dragan Mijušković. U povrtarskoj proizvodnji uspeh zavisi od niza faktora, ali kad krenemo u ozbiljnu proizvodnju bitni faktori koji će uticati na kvalitet i prinos su: izbor parcele, izbor kultura koje želimo da gajimo (postavljanje pravilnog plodoreda), obezbeđivanje kvalitetne vode za navodnjavanje i praćenje savremenih tehnologija.
Česte greške se dešavaju u primeni i načinu đubrenja, a ovaj savetodavac kaže da treba obratiti pažnju na:
"Često se dešava da parcele na kojima gajimo povrće budu kisele reakcije, pa izostaju rezultati. Zato je bitno da znamo pravilan unos kalcijumovih đubriva", navodi on.
Objašnjava da se kalcizacija izvodi po potrebi, nakon berbe u leto, zatim u jesen pred osnovno đubrenje (1/2) kao prvi zahvat sa organskim i mineralnim đubrivima. I zatim, nakon tri do četiri nedelje kasnije drugom polovinom.
"Đubriva za kalcizaciju nikako ne mešati sa čistim azotnim đubrivima, jer dolazi do gubitka azota. Ona koja primenjujemo za popravku kiselosti su: krečnjak, dolomitno brašno, gašeni kreč, živi kreč, gips, saturacioni mulj i lapor."
Najbolji efekat se postiže ako se unesu, odnosno zaoru. Ređe se primenjuje kultivatorom, frezom ili tanjiračom. Može se polovina uneti oranjem, a druga tanjiranjem.
"Kada obavimo sve ove mere imaćemo stabilnije prinose pet do 10 godina, prve 20 odsto, druge 25 odsto, teće i narednih oko 30 odsto", kaže Mijušković.
Dodaje da se često se dešava da nakon kalcifikacije padne prinos, ali u narednim godinama dolazi do njegovog značajnog povećanja. Primena krečnjaka čije su čestice veće od 2 mm, odlaže njegovo delovanje za nekoliko godina. Celokupnu količinu krečnog materijala ne treba dodavati odjednom, već prve godine 1/2, a zatim svake druge ili treće godine preostale količine.
"Na našim zemljištima se kalcijum ispere od 200 do 300 kg/ha u toku godine. Kalcijum kao hranivo omogućava brzu razgradnju organske materije i aktivira makro i mikro elemente", pojašnjava.
Napominje i da smena useva od dva do tri puta u toku godine zahteva pravilnu primenu agrotehnike, a posebno kvalitetnu obradu zemljišta i pravilno đubrenje.
Tagovi
Autorka
