Kako popraviti kvalitet zemljišta?

Sa berbom posljednjeg paradajza neki će posejati zimske kulture, dok će drugi već ramišljati kako da sledeće sezone dobiju više iz svoje bašte. Za naše sagovornike, poljoprivrednika Marjana Krebsa iz Međimurja u susednoj Hrvatskoj i edukatorku Kristinu Lučić Andrijanić prvi korak je zemljište.

"Meni je na primer lucerka "živo zlato" u plasteniku. Ostavljam je dve godine, a oko nje sadim biljke redom: lucerku, salatu, tikvicu. Trajnice mnogo više hrane zemlju nego jednogodišnje biljke. Lucerka ima dubok koren i nakon dve godine je samo pokosim - koren se pretvori u predivan gljivični materijal koji obogaćuje zemlju", objašnjava Marjan koji na svom profilu na društvenim mrežama stalno savetuje baštovane u vezi sa važnošću mikroorganizama u zemljištu i koji uslovi odgovaraju pojedinim biljkama.

Sopstveni kompost

Nedavno je objavio video sadnje kupusnjača u sveže pokošenu travu jer to, tvrdi, vole. U rupu za sadnicu dodao je samo šaku komposta. U plastenicima već godinama ne kopa, nego samo koristi zelenišno đubrenje i sopstveni kompost.

I Kristina u svojoj bašti u Novskoj praktikuje "no dig“ metodu, a poslednjih godina i zeleno đubrivo.

"Krompir sam ove godine držala u slami na gredici koja je imala pokrovni usev i uspeo je! Malo sam pogrešila jer sam ga dosta kasno sadila, pa je suša učinila svoje, ali što se samog tla tiče, zeleišno đubrenje je bilo dobar potez. Ključno je samo povaljati te biljke koje koristimo za zeleno đubrivo pre nego što zametnu plodove, dakle u fazi cvetanja“ priča Kristina, dodajući kako ne robuje pravilima kad tačno nešto uraditi jer to često nije izvodivo zbog drugih obaveza.

Zelenišno đubrenje: Stari trik za nove izazove u poljoprivredi

"Ako imam vremena sad nešto da posadim ili mi je možda zadnji trenutak, neću čekati da sve biljke pokrovnog useva procvetaju, nego ću ih ranije povaljati i pokriti kartonom ili tkaninom, samo da ne dobijaju sunčevu svetlost, i za neskoliko dana posaditi u taj pokrov“, dodaje.

Heljda brzo raste

Pre sadnje lukovica, septembar i oktobar možete iskoristiti za zelenišno đubrenje na nekoj gredici. Heljda je, kaže Kristina, dosta dobro rešenje jer brzo raste. Ona planira da posadi mešavinu leguminoza, žitarica i trava koju će nakon dva meseca povaljati i onda saditi direktno u zemlju.

"Ljudi malo greše u nekim stvarima i misle da grahorice obogaćuju zemlju azotom. Mahune i grašak na kraju sezone nemaju korisne bakterije oko korena, kad stisnete kvržicu na korinu kad izvadite biljku iz zemlje, mora biti crvene boje, ali nije“ kaže Marjan spominjući da je zato za đubrenje važno da se ne razvije plod.

Dodaje kako je uvek dobro i posejati više kultura jer se time u zemljište unosi raznovrsnost. Neke kulture ne podnose zimu stoga pri izboru mešavina ili stvaranju sopstvene mešavine za setvu od na primer žitarica i grahorica treba obratiti pažnju šta će preživeti zimu.