Kako ubrzati zrenje bez gubitka na čvrstoći i ukusu - trikovi profesionalaca

U drugoj polovini jula i početkom avgusta, kada tržište traži brz, kvalitetan i vizuelno atraktivan plod, proizvođači u plasteničkoj proizvodnji paradajza i paprike sve češće traže načine kako da ubrzaju zrenje bez da izgube ono najvažnije: čvrstoću, boju i pun ukus.

Ali, nije sve u brzini. Pitanje je kako ubrzati proces zrenja na prirodan i kontrolisan način, bez da plodovi postanu meki, vodeni ili da dođe do problema sa prevremenim kvarenjem.

Prvo, naučimo šta znači "zrenje"

Zrenje je fiziološki proces prelaska iz tehnološke u punu zrelost, kada dolazi do nakupljanja šećera, kiselina, likopena (paradajz), kapsaicina (paprika) i smanjenja tvrdoće celuloznih zidova. To je prirodan proces koji zavisi od: temperature vazduha i zemljišta, intenziteta svetlosti, količine vode u tlu, stanja lista (fotosinteza), ishrane (naročito kalijuma) te ventilacije i vlage vazduha.

U plasteniku, gde je većina faktora pod direktnom kontrolom proizvođača, mogu se primeniti određeni trikovi koji ubrzavaju zrenje bez kompromisa na kvalitetu.

Pojačajte prisustvo kalijuma (K)

Kalijum je "gas za zrenje". On direktno učestvuje u transportu šećera i sazrevanju plodova. Pred berbu primenite kalijum-sulfat ili kalijum-nitrat, folijarno ili fertigacijom.

Doziranje:

• Folijarno: 3 - 5 g/l vode
• Fertigacija: 5 - 8 kg/ha u dva navrata

Izbegavaj kalijum-hlorid jer može spaliti koren i poremetiti ravnotežu zemljišta u plasteniku.

Kontrolišite zalivanje – blagi stres čini čuda

Prekomerno zalivanje u fazi zrenja razvodni ukus i usporava zrenje, jer biljka "misli" da još treba rasti, ne da sazrijeva.

Zašto paradajz puca baš kad najviše rodi?

Dakle, smanjiti zalivanje za 20 - 30 odsto u fazi kada je 70 odsto plodova dostiglo punu veličinu. Ali, ne prekidati potpuno, da ne dođe do pucanja plodova, nego zalivati pliće i ređe.

Defolijacija – uklanjanje donjih listova

U plasteničkoj proizvodnji paradajza i paprike, uklanjanje donjih listova oko plodova pomaže da više sunčeve svetlosti dopre do ploda, što ubrzava sintezu boje i zrenje.

Da bude jasnije, uklanjamo dva do tri lista nedeljno ispod najnižih plodova.

Ova mera je posebno efikasna kod paradajza, jer se likopen (crveni pigment) najbrže razvija na direktnom svetlu.

Važno je da se uklanja sve odjednom, jer stres i naglo izlaganje mogu dovesti do ožegotina.

Povećajte razliku između dnevne i noćne temperature

Biljke "čitaju" signale iz okruženja. Kada je noć hladnija, a dan topao, biljka prepoznaje da sezona ide kraju i "ubacuje u brzinu", odnosno forsira dozrevanje.

Noću otvorite bočne strane plastenika ako je moguće – da se postigne noćno hlađenje. Danju koristite svetlosne mreže (bele ili srebrne) da se spreči pregrevanje, ali zadrži svetlost.

Upotreba etilen-stimulatora – uz oprez

Etilen je prirodni hormon sazrevanja. Neki preparati (npr. na bazi aminokiselina i ekstrakta algi) mogu podstaći biljku da poveća sintezu etilena. Koristite samo prirodne stimulanse, kao što su:

• Amino-kiselinski preparati (npr. glicin-betaine)
• Ekstrakti morskih algi
• Biostimulatori bazirani na huminskim kiselinama

Izbegavati agresivne sintetičke etilen-aktivatore jer mogu izazvati prebrzo omekšavanje i gubitak čvrstine.

Šta nikako ne raditi?

Dakle, pred samu berbu važno je da ne zalivate obilno. Takođe, u ovoj fazi ne primjenjujte azot jer on usporava zrenje. Ne koristimo ni folijarna đubriva sa visokim EC (sadržaj soli).

Imajte na umi i da previše plodova po biljci – optereti i uspori zrenje.

Ubrzavanje zrenja u plasteničkim uslovima nije trik za "prevariti" biljku, već pravilno upravljanje njenom fiziologijom. Sa malo znanja i prakse, moguće je skratiti vreme do berbe za pet do sedam dana, povećati boju, čvrstoću i trajnost ploda, izaći prvi na tržište sa robom vrhunske klase.

Sve to, naravno, bez štete po biljku, bez narušavanja ukusa i bez žrtvovanja kvaliteta.