Kasna setva povrća: Koje sorte birati?

Visoke temperature proteklih dana intenzivirale su rast i razvoj biljaka koje su stagnirale tokom dugog, prohladnog i nestabilnog vremena. Ovih dana završava se ubiranje ranih plodova u bašti kao što su: mladi luk, salata, jesenji grašak, spanać, a pristiže i mladi krompir.

Samim tim, oslobađa se prostor koji možete iskoristiti za setvu kultura koje se mogu saditi i sejati i u junu.

Koje sorte birati?

Paradajz, Solanaum lycopersicum, je toploljubiva kultura koja zahteva dosta svetlosti i njegova setva direktno u kućice ili presađivanje sadnica je još izvodljiva tokom juna meseca, a i na pijaci je moguće još naći rasad ovog blagotvornog povrća.

Ako je reč o proizvodnji na maloj površini, sve učestalije se primenjuje mreža za zasenu i za proizvodnju na otvorenom, kako bi se paradajz sačuvao od mogućih ožegotina usled ekstremnih temperatura. S obzirom na to da se radi o proizvodnji u letnjem periodu kada imamo znatno manje padavina trebali bismo da obezbedimo neki od načina zalivanja kako bi se osigurala vlažnost zemljišta.

Takođe, na otvorenom je u junu moguće presađivati i papriku, Capsicum annuum, biljku koja voli toplotu i zahteva osunčane terene. Pripada porodici Solanacea kao i paradajz. Možete posejati i novi grašak, ako ste ubrali onaj iz jesenje setve i to niske sorte kao što su: Mali Provansalac, Čudo Amerike, Kelvedon i druge, rane i srednje rane sorte.

Ne zanemarujte ovu fazu: Formiranje glavne račve i koraci za zdravu i rodnu papriku

Boraniju, Phaseolus vulagaris, naročito njene rane i srednje rane su prikladne za setvu u junu. Najučestalija sorta kod nas je Čudo Piemonta rana sorta šarene, hrskave mahune bez konca, te boranije tipa olovke žute Bergold (s belim zrnom) i zelene Top Crop.

Takođe, nije kasno ni za razne vrste tikava i tikvica, a odlične su kao letnja hrana koja se brzo priprema. Moguće je saditi i salatu, ali preporučuje se presađivanje u senci već izniklih biljaka, najčešće paradajza. Za letnju proizvodnju su najpogodnije salate tipa kristalke, setva se može obaviti direktno u zemljište pa onda rasađivati i ujedno proređivati.

Kukuruz šećerac, Zea mays L. convar. saccharata, se u ovom periodu može sejati i prspeva za kasnu upotrebu ili čak za pripremanje zimnice zamrznut.

Kornišoni i kupus za kiseljenje

Mnoge kupusnjače se mogu saditi u ovom periodu, ali najviše kupus i to kasni za kiseljenje kao što su sorte Futoški i Varaždinski kupus i druge kasne sorte. Naravno, u ovom periodu se seje kako bi se proizveo rasad koji bude spreman za presađivanje nakon 20-tak dana.

Ko želi rano ukiseljene kornišone, sada može započeti njihovu setvu. Najpoznatije sorte krastavca kornišona su: Levina, Pariški kornišon, Regal, te hibridi Monolit, Opalit i drugi.

Sadite gušće

Pri proizvodnji povrća u ovom periodu neizostavna je upotreba mreže za zasenu različitog procenta gustine od 35 do 70 odsto kako bi se biljke sačuvale od ožegotina pri visokoj insolaciji, a time od zaraze i propadanja.

Preporučuje se setvu ili sadnju povrća u ovom periodu obaviti malo gušće (vrste koje podnose gušći sklop) nego u prolećnom periodu i u odnosu na plasteničku proizvodnju) kako bi biljke jedna drugoj praveći senku potpomogle pri ekstremnim uslovima. Bilo bi dobro koristiti slamu kao malč kako bi se vlaga zemljišta zadržavala, a samim tim i izbegao rast korova.

Koji materijal za malč izabrati u bašti - seno, slamu ili pokošenu travu?

Zalivanje je agrotehnička mera ključna za letnju proizvodnju povrća i obavezno bi je trebalo obavljati ili u ranim jutarnjim ili večernjim satima. Ali najbolja je varijanta izgradnja sistema za navodnjavanje tipa "kap po kap" ili neki drugi sistem kapajućih traka kada je utrošak vode rentabilniji, vlaga se ravnomerno raspoređuje i ne stvara se šok hladnom vodom direktnim zalivanjem iz vodovoda ili bunara.