Na ekonomiji manastira Sveti Prohor Pčinjski prave zimnicu od povrća koje sami uzgajaju

Povrće otežalo od roda zasađeno u plasteniku na 1.800 kvadratnih metara tik uz manastir Svetog Prohora Pčinjskog privuče pažnju gotovo svakog posetioca koji dođe da obiđe ovu svetinju u blizini Vranja. Oni koji su vični ovoj proizvodnji obavezno požele da pogledaju koje se sve vrste paprike, paradajza, krastavaca, celera ili šargarepe uzgajaju na ovoj manastirskoj ekonomiji.

Kada uđu unutar samog plastenika svi često ostanu bez daha kada vide u kakvim uslovima raste zasađeno povrće. Posebno kada bace pogled na rascvali mirisni bosiljak, plodove paprike ajvarke, bele duge, leskovačke ljute, čeri paradajza, pink rok, volovsko srce, stare sorte paradajza iz Bosilegrada, krastavaca, šargarepe, celera, bamije…

Uigran tim brine o plasteniku

Da ovim biljkama ništa ne zafali u plasteniku gde temperatura u toku dana može da dostigne i više od 50 stepeni Celzijusa, zajedno sa svojim kolegama stalno brine Stefan Ristić, čuvar u PIO "Dolina Pčinje". Pažljivo prate i sve neželjene promene na njihovim korenovima, a kada ih primete obavezno konsultuju savetodavce za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivrednoj službi sa kojom imaju odličnu saradnju. Zahvaljujući takvom radu oni ove sezone nisu imali problema sa plamenjačom.

"Proizvodnju ovog povrća u našem plasteniku zasnovali smo na što manjem korišćenju sredstava za zaštitu iz apoteke. Trudimo se da koristimo sredstva na biljnoj bazi i moram da priznam da koprivom potopljenom u vodi rešavamo neke od nastalih problema na biljkama", kaže Ristić.

Kako ističe, u manjoj meri koriste prihranu zasnovanu na organskoj bazi, a koje je inače u prodaji veoma skupa.

Paprika odlično rodila

Na ovoj letnjoj žegi njihove biljke nimalo ne oskudevaju u vodi. Zaposleni ih polivaju kada se zemlja ohladi i to u kasnim večernjim satima kako bi ih zaštitili od mogućeg šoka usled kontakta sa hladnom vodom. Ovde je imaju u izobilju u bušotini koja se nalazi u neposrednoj blizini reke Pčinje.

Zahvaljujući ovakvoj nezi zasađeno povrće je ove godine donelo očekivani rod. Ima ga toliko da će ga tokom čitavog leta i jeseni biti dovoljno za potrebe manastira, ali i za zimnicu koju spremaju na tradicionalan način. To posebno obećava bela somborka za punjenje koja je inače izvanredna i za spremanje turšije. Njihova stabljika zasađena u plastenicima pod dobrim đubrenjem i zalivanjem može da da prinose teške i do dva kilograma.

Za njom nimalo ne zaostaje bela duga koja je takođe veoma ukusna i po korenu daje dva kilograma roda, a koja je odlična je za belolučenje, prženje, dinstanje i pohovanje. Odlično je rodila i leskovačka ljuta za sve one koji vole ovu papriku, ali i ajvarka od koje se pravi najbolji ajvar na jugu Srbije.

"Naš ajvar, šarenu salatu i druge vrste đakonija koje pravimo od proizvednog povrća kupuju uglavnom ljudi koji dolaze u pohode manastiru. Dobar deo im poklonimo sa ciljem da vide šta sve od zimnice možemo da proizvedemo na manastirskoj ekonomiji", ističe Ristić.

Od salate i krompira, do kupusa

On naglašava da u ovom plasteniku, koji su dobili putem donacije pre četiri godine, proizvode sezonsko povrće. Počinju sa zelenom salatom, a nastavljalju sa mladim krompirom i kupusom.

U letnjim mesecima uzgajaju aktuelno povrće, a proizvodnju završavaju sa jesenjim kupusom.

"Grejanje u plasteniku još uvek nemamo tako da tokom zimskih meseci ne možemo ništa da proizvodimo", naglašava na kraju naš sagovornik podvlačeći da je to za njih još uvek preskupa investicija.