Proizvođači stare sorte krompira okupljeni su u Udruženju uzgajivača Papa Bonita, a krompir sade u plodoredu, smenjujući ga sa pšenicom i lupinom (leguminoza), na terasastim površinama, kao što su se izvorno uzgajali u Andama.
Poslednji direktni potomci krompira, koga su u Evropu iz Amerike doneli konkvistadori, španski osvajači i istraživači, uzgajaju se na Kanarskim ostrvima. Jedna od vrsta ovoga krompira nazvana je "crni ljiljan" i ističe se svojim slatkastim ukusom. Uzgajaju se na Tenerifima gde se smatraju delikatesom.
Istorija sadnje ovoga krompira na Kanarskim ostrvima seže do 1622. godine, kada ih je u Evropu doneo Huan Bautista de Kastro iz Perua.
Crni ljiljan krompir je srednje veličine, zaobljen, sa udubljenima i tamnom korom, a boja kore drugih vrsta je od ljubičaste do svetlije, žute boje, navodi El Pais.
Proizvođači stare sorte krompira okupljeni su u Udruženje uzgajivača Papa Bonita, a krompir sade u plodoredu, smenjujući ga sa pšenicom i lupinom (leguminoza), na terasastim površinama, kao što su se izvorno uzgajali u Andama. Nakon jednog ciklusa, zemlja ostaje neobrađena i do tri godine. Ponekad, između redova krompira, seju kukuruz ili zeleni pasulj.
Krompiri na Tenerifima zaštićeni su oznakom geografskog porekla, čime se ne može pohvaliti ni jedan andski krompir.
Pre nekoliko godina sektor je pogođen kugom gvatemalskih moljaca, za koju ne postoji nikakvo poznato suzbijanje i lečenje pa je prodaja ovog krompira zabranjena na bilo kom tržištu, kako na španskom, tako i na međunarodnim tržištima. Proizvođačima je tako ostalo samo lokalno tržište, ali su cene pale u proseku na 5 evra po kilogramu. U svakom slučaju, to je još uvek deset puta više od cene običnog krompira.
Tagovi
Autorka
