Navodnjavanje krompira postaje nužno: Kada i koliko zalivati?

Krompir je jedna od najvažnijih povrtarskih kultura u Srbiji čija je proizvodnja zasnovana na površini između 28.000 i 54.000 hektara i to najviše u ravničarskim krajevima, ali i u Moravskom, Jablaničkom i drugim rejonima. Međutim, zbog sve izraženijih klimatskih promena gotovo je nemoguće proizvesti kvalitetan i visoko prinosan krompir bez navodnjavanja.

Dug sušni period, nedostatak padavina i visoke temperature ostavile su posledice u usevu krompira širom naše zemlje. U rejonima gde nije bilo uslova za navodnjavanje došlo je do prevremenog sušenja nadzemnih delova, a krtole su ostale sitne, dok je na navodnjavanim parcelama krompir znatno krupniji i kvalitetniji. Znajući za prednost navodnjavanja sistemom "kap po kap", Olivera Prvulović iz knjaževačkog sela Jakovac posadila je ovu povrtarsku kulturu na dve različite parcele, jednu za ranu, drugu za kasnu proizvodnju.

"Veću količinu krompira posadim u dolini Timoka, tamo uvek ima vode. Nešto malo ostavim za ranu proizvodnju u blizini kuće i ta parcela nije pod sistemom za navodnjavanje", kaže ona.

Bojeći se kasnog prolećnog mraza, krompir pored Timoka sadi tek početkom maja, a mesec dana kasnije postavlja sistem "kap po kap".

"Navodnjavamo dva puta nedeljno, obično četvrtkom i nedeljom. Nadzemni deo je još uvek zelen, pa će se vađenje obaviti verovatno u septembru", ističe ona i dodaje da je razlika između parcela više nego očigledna, s obzirom na to da su krtole znatno krupnije tamo gde je postavljen sistem za navodnjavanje.

Kritične faze

O prednostima navodnjavanja ove važne povrtarske vrste razgovarali smo sa savetodavcem za ratarstvo i povrtarstvo Valentinom Kovačević iz PSS u Kragujevcu.

"Kritične faze u periodu rasta krompira i najveće potrebe za vodom su u periodu nicanja, sklapanja redova, zametanja i intenzivnog nalivanja krtola. Zato je u ovim fazama potrebno obezbediti dovoljnu količinu vode ukoliko padavine izostanu", napominje ona.

Krompir, globalna supernamirnica u brojkama i činjenicama

Kako dalje nastavlja, treba voditi računa da zalivne norme budu male, oko 12 do 15 l/m². Velike zalivne norme, ističe, mogu dovesti do zabarivanja, usporenog rada korenovog sistema, samim tim i do smanjenog usvajanja, ali i ispiranja hraniva. Takođe, povećan je rizik od pojave patogena i deformacije krtola.

Koji sistem birati?

Kada je u pitanju vreme navodnjavanja, ono se može odrediti tako što se iz zone razvoja krtola uzme zemlja u šaku. Ukoliko pri stiskanju ona ne može da zadrži oblik, već lako ispada iz nje, onda je to pravi momenat navodnjavanja koje se može obaviti gravitaciono između bankova, orošavanjem ili sistemom kap po kap.

"Gravitaciono zalivanje ima nedostataka, jer se koristi veća količina vode, a može doći i do obrušavanja samih bankova što dovodi do otkrivanja krtola".

Orošavanjem se kvase i biljka i zemljište po celoj površini, pa tom prilikom može doći do razvoja plamenjače, dok navodnjavanje sistemom "kap po kap" ima niz prednosti, jer se koristi mala količina vode, biljke su zaštićene od pojave bolesti, voda je topla i ne dolazi do oštećenja korena.

Krompir ne vaditi kada su velike vrućine

Prema njenim rečima, zbog klimatskih promena poslednjih godina sve više se pridaje značaj navodnjavanju krompira i gotovo je nemoguće dobiti dobre prinose i kvalitetne krtole bez ove važne agrotehničke mere. S obzirom na to da nas tokom ovog meseca očekuje vađenje krompira iz ranijih rokova sadnje, pre toga svakako treba proveriti da li je pokožica potpuno očvrsla, a poželjno je i površinu očistiti od ostatka cime i korova.

"Zbog visokih temperatura zemljišta i vazduha, ali i napada štetočina u periodu vađenja, nije dobro držati krompir dugo na zemlji", napominje Kovačevićeva.

Kako dodaje, vađenje krtola se ne sme obavljati po velikim vrućinama i po hladnom vremenu zbog povređivanja krtola. Naime, krtole koje duže vremena provedu u suvom i toplom zemljištu su van kondicije, sklone su lakom povređivanju tokom vađenja i prilikom manipulacije.

"Vađenje krtola iz vlažnog zemljišta takođe nije preporučljivo, jer se tada u skladištu unosi veća količina zemlje i time se povećava rizik od pojave bolesti, a otežana je i ventilacija", zaključuje ona.