Pregrevanje biljaka: Kako rashladiti plastenik?

Visoke temperature donose mnogo problema u plasteničkoj proizvodnji, a bez adekvatnog regulisanja dolazi do pregrevanja biljaka, što se manifestuje žućenjem listova, zaostajanjem u rastu, odbacivanjem cvetova i mladih plodova, smanjuje se oplodnja, fotosinteza se usporava, manji je prinos.

I pored dobre brige o uzgajanim kulturama, dovoljnom zalivanju i prihranjivanju skoro je nemoguće izbeći ove posledice. Koliko god se trudili, nećete moći da izbegnete nagle promene temperature. Biljke će se tokom dana pregrevati i hladiti noću.

Stvaranje optimalnih uslova

Temperatura u plasteniku može da se podigne iznad 40ºC. Polen većine povrtarskih vrsta postaje sterilan, ne klija, na onoj iznad 30, odnosno 35ºC.

Različitim vrstama povrća odgovara određen temperaturni režim. Tako će paprikama da odgovara dnevna između 25 i 28ºC i noćna od 20 do 23ºC. Za paradajz dnevne vrednosti su između 20 i 22ºC i noćne oko 18ºC. Krastavcu odgovara preko dana od 25 do 28ºC i noću od 22 do 24ºC.

Stvorite uslove

Zasenjivanje plastenika može da se uradi na razne načine. Jedan od načina je da pažljivo odaberete lokaciju gde će u najtoplijem delu dana na njega da pada sena od drveća ili žbunja. Možete da ih posadite u blizini. Ne treba da celi dan bude u seni. Visina biljaka treba da obezbedi najmanje četiri sata direktne osvetljenosti.

Nanošenjem raznih premaza ili krečenjem površine plastenika. Upotreba kreča je imala problem ispiranja posle kiše, što je rešeno dodavanjem mleka. Sada postoje razni premazi koji u većoj ili manjoj meri stvaraju senu. Na sličan način deluju i razne mreže od čije gustoće tkanja zavisi postotak zasenjivanja, ali i specijalne folije.

Prilagodite zalivnu normu i vlagu zemljišta uslovima. Koristite malč kako bi sprečili preterano isparavanje. Redovno provetravajte plastenik otvaranjem čeonih i bočnih otvora. Ipak budite oprezni jer prirodna ventilacija ima svoje nedostatke. Kroz ove otvore omogućen je ulazak ptica, insekata i patogena.