Proizvodnja bundeve od 306 kilograma - koliko bundevara može da se napravi?

Bundeva iliti ludaja, teška čak 306 kilograma, bila je treća najteža na ovogodišnjim "Danima ludaje" održanim u Kikindi. Uzgojio ju je Đorđe Vukadinović iz sremskog sela Jarak. Upravo njega smo pitali kako izgleda proizvodnja ovakvih, džinovskih bundeva, ali i da li se od njih prave pite bundevare?

Najteža, ali i ona najduža ludaja, svake godine se bira na tradicionalnoj kikindskoj manifestaciji. Šampionsko mesto četvrti put je zauzela ona koja je bila teška 472,5 kilograma, proizvođača Tibora Kokaia iz Mađarske. Drugo mesto, baš kao i prošle godine, osvojila je njegova supruga sa bundevom teškom 446, 5 kilograma. 

Trećeplasirani Vukadinović bundeve uzgaja iz hobija i čistog zadovoljstva. Kako priča za Agroklub, potrebno je mnogo brige i rada, bez obzira što je u pitanju jedna jedina biljka.

"Proces počinje odabirom semenke, ona mora biti jedra, zdrava, čvrsta, posadim je u čašu krajem marta ili početkom aprila. Nakon mesec dana, kada mlada biljka ima nekoliko listova rasađujem je u plastenik, ali može da se iznese i na otvoreno polje", kaže on.

Ove godine, zbog visokih temperatura i suše, uspešnija proizvodnja bila je u zatvorenom prostoru.

Dnevno naraste od šest do osam kilograma

Ovako velike bundeve imaju i velike zahteve u pogledu temperature, vlage, svetlosti, traže plodno zemljište i stalnu prihranu.

"Potrebna je svakodnevna nega, zalivanje kap po kap se podrazumeva, kao i prihrana. U svakoj fazi razvoja daju se određena hraniva."

Biljka brzo raste, obično zameće više plodova, ali ih često odbacuje. Bolji način je da se, kaže on, odmah nakon cvetanja i zametanja plodova oni otkinu i da se ostavi samo jedan. Cveta tokom celog perioda vegetacije, ali se i ti cvetovi skidaju, da se ne bi formirali novi plodovi.

Bele pečenke sađene na "krtičnjake" teške i do 40 kilograma

"Kada je u najintenzivnijoj fazi razvoja plod napreduje dnevno od šest do osam kilograma. To može da se kontroliše tako što se meri obim bundeve u najširem delu ploda, ali svaka sorta ima drugačiju debljinu mesa", kaže ovaj proizvođač.

Pojašnjava nam da je veoma važno ispod ploda ludaje podmetnuti stirodur i posuti ga peskom zato što je dobar termoizolator, otporan je na vodu i ne truli. Cilj je da plod dole bude ravan i zdrav.

"Potrebno je kontrolisati vreže kako ne bi pukle, ali i voditi računa da miševi ne oštete plod."

Viljuškar za utovar

Vukadinović kaže da mnogi uzgajivači džinovskih bundeva dnevno mere količinu vode kojom zalivaju biljku, ali on ne ide u detalje. Ipak, kontroliše i vodi računa o vlažnosti zemljišta. Pobednička bundeva na ovogodišnjoj manifestaciji u Kikindi zalivana je svakog dana sa oko 600 litara vode.

"Zadovoljstvo je posmatrati kako je svakog dana veća i veća, ali je problem izneti je iz plastenika i natovariti u kombi. Obično to radimo lagano viljuškarom ili desetak ljudi pomaže kako se ne bi oštetila", kaže naš sagovornik i otkriva gde je završila njegova džinovska bundeva. 

"Ostavio sam je tamo da se posetioci i deca slikaju. Isekli su je i uzeli semenke. S obzirom na to da nije baš slatka i nije pogodna za bundevaru, nije bilo potrebe da je vraćam kući."

Semenke će svakako iskoristiti naredne godine kada će ponovo uzgajati bundeve koje će, kao i ova, završiti na takmičenju. Najteža bundeva na svetu prošle godine je rasla u Kaliforniji i bila je teška neverovatnih 1.250 kg.

A mi smo morali da izračunamo: da je ova gigantska bundeva kojim slučajem završila u pitama, koliko bundevara bi se od nje napravilo? Prema većini recepata, na 500 g kora ide jedan kilogram izrendane bundeve. Znači, ispekli bismo čak 306 pita!