Tokom jeseni puževi polažu jaja, a njihovim uništavanjem smanjujemo njihovu brojnost sledećeg proleća. Šta sve možete da uradite?
Polagano ulazimo u jesen i sada je vreme kada možemo da utičemo na brojnost puževa u baštama i cvetnim vrtovima sledeće godine. U ovom periodu oni polažu jaja koja će da prezime i iz kojih će se na proleće razviti nova generacija proždrljivih štetočina.
Nakon sušnog letnjeg perioda, jesenje kiše će navlažiti zemlju čineći je propusnijom. Dovoljno je vlage da se odrasle jedinke kreću, pronalaze pukotine i razne mračne, vlažne lokacije na koje se mogu zavući i obaviti polaganje.
Najveću glavobolju zadaje španski puž Arion vulgaris (crvenkasto smeđi, desni na naslovnoj fotografiji, op.a.) koji se odlikuje brzim razmnožavanjem, a jedna jedinka može da položi između 200 do 400 jaja. I pored velikih gubitaka to je znatno iznad brojnosti koju imaju domaće vrste.
Jaja su prečnika 1 mm, poput kuglica stiropora. Sveže položena su skoro prozirna, a zatim postaju bela i tamnija. Obično su položena u gomilicama.
Kako bi njihovu populaciju na proleće što više smanjili bitno je da sprovedemo preventivne mere koje će sprečiti polaganje i broj prezimelih jaja.
Smanjujete brojnost odraslih jedinki korišćenjem prirodnih načina, upotrebljavajte razne zamke, repelente, privucite prirodne neprijatelje poput: žaba krastača, ježeva i ptica.
Uklanjajte biljne ostatke, čupajte korenje nekih povrtnih vrsta jer su poput magneta za puževe u ovo doba godine. Najviše gomilica ćete pronaći u korenju patlidžana i pored podzemnog dela cikle, bliže vratu, odnosno površini zemlje.
Posebno budite pažljivi prilikom uklanjanja ostataka patlidžana. Moje iskustvo je izuzetno negativno, jer smo pre mnogo godina počupane biljke odložili na kompostnu hrpu ne sluteći šta će nas zadesiti sledeće. Upravo se u korenju krio veliki broj položenih jaja na koja nismo ni obratili pažnju u brzini da sve obavimo. Ispostavilo se da smo sami krivi za invaziju puževa golaća koji su tamanili sve u blizini kompostne hrpe. Od tada ostatke patlidžana, korenje, zapalimo. Sa cvekle uklonite jaja. Možete ih zgaziti ili ostaviti na površini zemlje, jer kad se osuše, propadaju.
Kalcifikacija kiselih zemljišta smanjuje broj preživelih jaja, jer kreč negativno deluje na njih.
U blizini bašte i cvetnih vrtova ne odlažite daske, cigle i slične materijale ispod kojih se stvaraju vlaga i tama, što su idealni uslovi. U slučaju da imate gredice ograđene gredama, daskama ili ciglom pregledajte unutrašnjost, zonu između daske i zemlje. Tanjim štapom prođite kroz taj prostor izbacujući sadržaj na površinu. Pregledajte prisustvo odraslih jedinki i jaja.
Kompostnu hrpu možete preliti jakim rastvorom pelina ili drugih biljaka koje ih svojim mirisom odbijaju (kopriva, beli luk).
Iskoristite kore od lubenice da privučete što veći broj puževa, a zatim ih pokupite i uništite. Koristite limacide. Pokosite travu okolo bašte. Suzbijanje je dugotrajan posao i nema garancije da ćete ih sve uništiti, ali će na proleće njihova brojnost biti smanjena što daje prednost mladim biljkama da porastu i izbegnu invaziju ove štetočine.
Tagovi
Autorka
