Saša Tomić uz minimalna ulaganja postiže maksimalne prinose u proizvodnji plavog patlidžana

Na imanju Saše Tomića iz sela Suvi Dol, kod Vranja, plavi patlidžan je i ovog avgusta uspeo kako se samo poželeti može. Ovakve rezultate redovno postiže sadeći hibrid klasik F1. Sadio ga je i njegov otac, pa nastavio i on zato što daje preukusne plodove bez mnogo semena, a koje naprosto obožavaju njegovi kupci. Toliko je postao omiljen kod vranjskih domaćica da mnoge ne mogu zamisliti ajvar bez njega. Zbog toga se neke od njih već sada raspituju kod ovog domaćina za kupovinu ovih plodova.

On se i ove godine potrudio da ga bude za sve njegove standardne mušterije, ali i za neke nove koji se budu javili na vreme. Zbog toga je zasadio dve hiljade korenova na kojima krupni i sočni plodovi ovog povrća uveliko zriju.

"Očekujem i dobar prinos jer se na vrhovima korenova, koji su inače veoma visoki, nalazi još mnogo cvetova", ističe Saša.

Grejali plastenike da sačuvaju rasad od izmrzavanja

Porodica Tomić već godinama u nazad proizvodi ovo povrće. To porodično iskustvo pomoglo je našem domaćinu da se i sam uvrsti u red odličnih proizvođača plavog patlidžana na ovom području. Kaže da ova biljka nije zahtevna za proizvodnju i da uz minimalna ulaganja daje maksimalne prinose.

"Veoma je otporna na pegavost lista i plamenjaču. To, međutim, ne važi kada je u pitanju krompirova zlatica koja ga napada više nego krompir", tvrdi Saša ističući da tretiranje protiv nje treba obaviti dok je biljka još u razvoju, a koja prestaje sa napadima kada ona odraste.

Kako će plavi patlidžan da uspe i kakav će prinos da da, prema njegovim rečima, umnogome zavisi i od rasada. Zbog toga on godinama sam proizvodi rasad u kontejnerima koje drži u plasteniku. To nije nimalo lako jer svake godine kada krene sa njegovom proizvodnjom ima različite vremenske uslove. Ove godine on je seme zasejao sredinom februara kako bi stigo ranije za sadnju. Kaže da seme može da se seje početkom i sredinom marta, ali je po njemu najoptimalniji rok za rasađivanje od prvog do petnaestog maja. To je veoma važno jer ukoliko se zakasni sa sadnjom postoji mogućnost da ga uhvate zakasnele slane i mrazevi.

"Šnicla" iz bašte radije za prodaju nego za jelo: Šta ne znamo o plavom patlidžanu?

"Ove godine imali smo mrazeve kada je rasad bio u fazi nicanja, kao i u fazi dva do tri lista. Tada smo morali da primenimo i dogrevanje plastenika i upotrebimo dodatno pokrivanje agrilom kako bi smo ga sačuvali od izmrzavanja", kaže Saša.

Postižu cenu 100-150 dinara

Proizvodnja plavog patlidžana kao i svaka druga biljka zahteva plodno zemljište. Naš domaćim ovu povrtarsku kulturu proizvodi na aluvijalnom zemljištu koje veoma pogoduje ovoj proizvodnji. Primenjuje i neophodne agrotehničke mere koje mu preporuče savetodavci vranjske Poljoprivredne službe, pa je tako posle oranja, a pre frezovanja bacio trista kilograma na hektar NPK-a đubriva 3X15 i 150 kilograma KAN-a.

"Ova godina je bila teška za proizvodnju ove kulture. Mnogo smo radili kako bismo dobili kvalitetne plodove. Da bi to postigli radili smo zaštitu preparatima koji su registrovani za organsku proizvodnju. Ubacivali smo i aminokiseline kako bi biljke bile manje podložne stresu", kazuje Saša.

On podvlači da je njegov patlidžan i po najvećoj suši imao dovoljno vode i to u količinama koje su mu bile potrebne. Zasađene biljke je navodnjavao isključivo u jutarnjim satima kada je zemlja hladna jer bi u suprotnom mogao da prouzrokuje pojavu plamenjače.

Dobar deo proizvedenog patlidžana ovaj povrtar iz Suvog Dola će isporučiti vlasniku jednog lokalnog marketa, ali i kupcima koji drže prodavnice povrća. Kaže da se ovo povrće trenutno prodaje po ceni od 100 do 150 dinara, ali da bi on bio zadovoljan ukoliko bi se ona do kraja prodaje zadržala na sto.