Smrdljivi martin napada paradajz: Neprijatelj broj 1 plodova u zrenju - evo kako ga suzbiti

U poslednjih nekoliko godina, smrdljivi martin (poznat i kao smrdljiva stenica ili zelena štitasta stenica, lat. Nezara viridula) postaje sve ozbiljniji problem za proizvođače paradajza u plastenicima i na otvorenom. Ova štetočina ne bira - napada plodove, pogotovo u fazi zrenja, ostavljajući nepopravljiva oštećenja i čineći ih neupotrebljivim za tržište.

Svojim rilom sisa sokove iz plodova, ostavljajući blede ili žućkaste tačke na površini ploda, unutrašnje šupljine i brašnastu teksturu ispod mesta uboda, deformacije ploda ako se napad desi u ranoj fazi rasta i neprijatan miris na "smrdljivca", koji može odbiti potrošače čak i ako je paradajz vizuelno zdrav.

Šta se događa s paradajzom?

Štete su najvidljivije u julu i avgustu, kada im populacija naglo raste, posebno ako su letnje noći tople, a vegetacija gusta.

Sve ih je više, jer blage zime omogućavaju preživljavanje odraslih jedinki. Osim toga, zapuštene površine i korovska vegetacija služe im kao skloništa. Takođe, nedostatak je prirodnih neprijatelja ovim štetočinama, jer se sve manje koristi integrisana zaštita.

Kako se boriti protiv smrdljivog martina?

Iako postoje brojni načini zaštite, nijedna ne garantuje njihovo sigurno suzbijanje. U tome treba biti istrajan. U mehaničke mere ubrajaju se redovno ručno sakupljanje odraslih jedinki (u ranim jutarnjim satima kada su mirni), postavljanje žutih ili crvenih lepljivih ploča koje privlače odrasle insekte te postavljanje insekticidnih mreža na otvorima plastenika.

U preventivne mere zaštite spadaju uklanjanje korova i čišćenje ivica parcela gde se martini zadržavaju, sadnja barijernih useva (npr. bosiljak, neven) koji im smetaju mirisom, kao i održavanje dobre ventilacije u plastenicima budući da ove štetočine vole vlagu i zagušljivost.

U slučaju jače infestacije, preporučuje se primena hemijskih mera, odnosno insekticida iz grupe piretroidi (npr. deltametrin, cipermetrin) koji brzo deluju, ali imaju kraće delovanje, zatim neonikotinoidi (npr. acetamiprid) koji su efikasni, ali potrebno ih je oprezno koristiti zbog pčela i botanički insekticidi (npr. azadiraktin - neem ulje) koji imaju manju toksičnost, a mogu se koristiti i u organskoj proizvodnji.

Važno je napomenuti kako se svi tretmani moraju sprovoditi u skladu sa karencom i dozvoljenim sredstvima za paradajz. Prskati uveče, kada pčele nisu aktivne!

Recept za biljni insekticid

Za manje površine, domaćinstva i plasteničku proizvodnju gde se izbegava hemija, odličan efekat može imati prirodni biljni insekticid koji deluje kao repelent i suzbija manje populacije martina.

Biće vam potrebno 10 čenova belog luka, dve ljute papričice (ili 1 kašika mlevene čili paprike), 1 litra vode, 1 kašika alkoholnog sirćeta (ili jabukovog) i nekoliko kapi deterdženta za suđe (kao emulgator).

Rastvor napravite tako da prvo usitnite beli luk i čili (ili izblendati) i preliti sa 1 litrom tople vode. Zatim dodajte sirće i ostavite da odstoji 24 sata u zatvorenoj posudi. Procedite, dodajte nekoliko kapi deterdženta i sipajte u bocu sa prskalicom.

Prskati biljke u ranim jutarnjim ili večernjim satima, posebno po donjoj strani listova i plodovima. Ponavljati svaka tri do četiri dana, posebno nakon kiše ili navodnjavanja. Ovaj sprej ne ubija martine direktno, ali iritira njihove receptore i tera ih sa biljaka. Takođe deluje i protiv drugih mekih štetočina poput lisnih vaši i tripsa.

Smrdljivi martin više nije "bezazlena buba koja smrdi", već ozbiljna pretnja paradajzu i drugim povrtarskim kulturama. Prvi korak je pravovremeno prepoznavanje i delovanje, a najbolji rezultati postižu se kombinacijom mera: preventivnih, mehaničkih i, po potrebi, hemijskih. Ne čekajte da plodovi budu uništeni, jer ono što ne uberete zdravo - tržište neće platiti.