Srđan Tasić proizvodi papriku u 26 plastenika, a koja se najviše traži za ajvar?

U porodici Srđana Tasića iz sela Donji Vrtogoš kod Vranja od pamtiveka se proizvodi paprika. Takvo iskustvo pomoglo mu je da se pre nekoliko godina odlično snađe u proizvodnji semena paprike strižanke za Institut semena u Smederevskoj Palanci. Zahvaljujući toj saradnji uspeo je da nadogradi postojeće znanje u ovoj proizvodnji i da sa suprugom Suzanom i sinovljevom porodicom otpočne sadnju paprike za prodaju.

U početku su to bile male površine, ali kada su počeli da im se javljaju kupci koji proizvode ajvar, oni su odlučili da u skladu sa njihovim potrebama povećavaju i broj zasađenih korenova. Zato su ove godine pod ovom kulturom zasadili ukupno 26 plastenika i nešto malo na foliji, na otvorenom prostoru.

Sorte dukat i crveno zlato najbolje za ajvar

Za ovu varijantu odlučili su se kada su rešili da više ne osiguravaju svoj zasad na otvorenom, jer su procenili da im se ovako više isplati.

"Zasadili smo po 13.000 korenova paprike sorte crveno zlato, belo uvo i dukat. Paprika belo uvo je izuzetna za sve što domaćica poželi da sprema od zimnice. Dukat i crveno zlato su pak idealne za spremanje ajvara", kaže Srđan i ističe da biljke bolje funkcionišu u plastenicima i manje se tretiraju protiv bolesti i štetočina.

Naglašava da ova proizvodnja nije nimalo laka i da mu je najteže kada zasad napadnu neke od biljnih bolesti ili štetočina. Najveće probleme prave mu pauk, grinje i tripsi. Međutim, zahvaljujući preparatima koje koristi kao zaštitu uspeo je da ih stavi pod kontrolu.

Paprika sada najviše raste: Evo šta treba uraditi

"U godinama kao što je ova to je česta pojava. Čim su žita počela da sazrevaju bolesti i štetočine su požurile da nađu zelenu površinu na kojoj bi mogle da opstanu."

Rasad odoleo mrazu

Svoj zasad Tasići su podigli od rasada koga su sami proizveli u kontejnerima. Seme su zasejali oko 25. marta, a već u fazi nicanja dogodio se mraz. Uprkos tome rasad nije podbacio tako da su u vreme sadnje mogli da zasade sve planirane površine, dok su ostatak podelili komšijama.

"Paprika u plastenicima se nalazi u fazi cvetanja i formiranja plodova. Prvu berbu planiramo u avgustu. Ona koju smo zasadili na otvorenom početkom juna stići će nešto kasnije", ističe naš domaćin.

Pre nego što je pristupio sadnji ovaj domaćin je primenio sve agrotehničke mere. Najpre je primenio duboko oranje, potom je izdrljao traktorskom frezom, a onda zemlju prošao dva puta kultivatorom i tretirao protiv korova.

"Posle sadnje primenjujemo samo vodotopiva đubriva", kaže naš sagovornik.

Posetio ih i ministar Glamočić

Otkako su počele visoke temperature Tasići redovno zalivaju svoj zasad i ne štede na vodi koje imaju dovoljno u svom bunaru ispred kuće na dubini od sedam metara, a koju pomoću creva dugačkih 500 metara sprovode do zasada.

Plastenike su prekrili i zasenom tako da su zasađenim biljkama stvorili neophodne uslove za rast i razvoj. Kažu da je o prinosu još uvek rano razmišljati, ali da će biti prezadovoljni ako u plastenicima po zasađenom korenu ostvare rod od 1,5 kilogram, a na otvorenom jedan kilogram.

Sve što su investirali u svom zasadu uradili su iz sopstvenih sredstava. To su, između ostalog nedavno saopštili i ministru poljoprivrede Draganu Glamočiću koji je obišao njihovo gazdinstvo posle otvaranja Međunarodnog sajma začinskog, ukrasnog, lekovitog bilja, pčelinjih proizvoda i gljiva u Vranju.

_{Video: Gordana Nastić}