Neke su biljke otpornije, a neke pak osetljivije. Šta raditi kada im lišće uvene i kako ih zaštititi od velikih minusa?
Sneg je prirodni izolator i dokle god ga ima, temperatura oko biljaka, bez obzira na spoljašnju, stabilnija je - oko 0 °C, pa su srce biljke i lišće zaštićeni. Međutim, kada se sneg otopi, zemljište se razmoči, listovi ostanu goli, biljke pokrenu sokove, a nakon toga najčešće dođu duboki minusi i vetar.
U tom slučaju dolazi do pucanja ćelijskih zidova u listovima, zbog čega oni izgledaju kao skuvani, ofureni. Njihovo tkivo isušuje vetar, a usled velikih i dugotrajnih minusa može doći do oštećenja vršnih pupoljaka i srži biljke, posebno kod onih koje sadrže mnogo vode u listu, kao što su blitva, grašak, salata i slično.
Raštan, lisnati kelj i kelj pupčar su veoma otporni. Istina, stradaju im spoljašnji listovi, ali srce ostaje živo. Nakon mraza, kao što smo već pisali, postaju čak slađi.
Takođe, vrlo je otporan crveni luk te beli luk. Mogu im eventualno posvetliti vrhovi ili se osušiti, no lukovica ostaje neoštećena.
Blitva i spanać su nešto osetljiviji, listovi joj najčešće polegnu te postanu tamni i vodenasti.
Od biljaka koje ste sejali u jesen za prolećnu berbu, najosetljivija je salata kojoj najčešće nastradaju spoljni listovi. Grašak podnosi hladnoću, ali ne voli izmene nižih i viših temperatura te vlagu.
O kojoj god kulturi da se radi, za sada ih ne dirajte! Dakle, bez obzira na to što su im listovi uveli, oni su i dalje korisni jer štite biljku od niskih temperatura, štite njeno srce iz kojeg će se oporaviti kada dođu više temperature. Njihovo rezanje ili otkidanje može doprineti i pojavi biljnih bolesti. Kod luka i belog luka možete eventualno odrezati suve vrhove, ali tek kada prođe opasnost od veoma niskih temperatura.
Iako najčešće izgleda "mrtvo", navedeno povrće se uglavnom oporavi nakon ovakvih pojava. Kada dođe stabilnije, toplije vreme, tada ćete ukloniti uvele, trule listove ili će, na primer, grašak poteraće nove, a stare nećete ni primetiti.
Možete li koristiti smrznute delove biljke? Da, ali samo ako list nije kašast, sluzav, nema miris truleži niti plesnive delove.
U slučaju da to do sada niste uradili, zemljište oko biljaka zaštitite malčem - slamom, suvim lišćem, senom, kompostom, ali pazite da ne zagušite srce biljke.
Možete koristiti i agril, jer čak i jedan sloj pravi razliku. Ako su dnevne temperature više, tada ga skinite, ali ga uveče ponovo vratite. Nikada nemojte namerno skidati sneg sa agrila.
U ovo doba godine nikako nemojte đubriti azotom, jer taj element podstiče rast i bujanje, a biljka je tada vrlo osetljiva na prolećni mraz i promene temperature.
Nakon zime, u rano proleće, lagano prorahlite zemljište i dodajte kompost. Onda pustite biljke same da pokažu šta je preživelo.
Tagovi
Autorka
