Suša "osušila" krompir u Zapadnoj Srbiji

Kada ih je pre tri godine pogodila suša, počela je agonija proizvođača krompira na području Zapadne Srbije. Prošle godine suočili su se sa enormnim padavinama, da bi ove suša uticala na umanjenje prinosa. Prema prvim procenama rod će biti umanjen za 30 - 70 procenata.

Posebno pogođeni brdsko-planinski krajevi

Ratko Vukićević, predsednik Upravnog odbora Asocijacije "Plodovi Srbije", kaže da će krompir biti sitniji. Suša se posebno odrazila u brdsko-planinskim krajevima, gde je u sušnom periodu teško obezbediti i vodu za piće. "Najveća proizvodnja krompira po broju hektara i po količinama je svakako u Zapadnoj Srbiji. Osim u dolini Morave, nemoguće je navodnjavati, osim malog broja parcela, tako da je taj region zbog konfiguracije terena, brdsko-planinskog područja, najviše pogođen sušom", navodi Vukićević. Takav je slučaj i sa proizvođačem Dobrivojem Karaklajićem, koji na obroncima planine Javor, kod Ivanjice, ima 15 hektara semenskog i 5 hektara merkantilnog krompira.

Osim suše, problem je i takmičenje sa farmerima EU

Iako će imati prepolovljen rod, suša nije jedini problem sa kojim se suočavaju srpski proizvođači. "Pored svih tih klimatskih problema, mi imamo problem sa takmičenjem sa farmerima i proizvođačima iz Evrope. Sa proizvodnjom iz Vojvodine, to će zadovoljiti 60 procenata tržišta, a ostatak će oni koji se bave uvozom, pokriti na način kako to i rade", objasnio je Karaklajić.

Suša je pogodila i farmere u Evropi. Iz Asocijacije "Plodovi Srbije" kažu da će Srbija, zbog nekontrolisanog uvoza prošle godine, ove imati skuplji krompir iz inostranstva. "U Nemačkoj je 20 centi krompir, nedostatak će se nadomestiti uvozom, ali ove godine veoma skupim krompirom iz uvoza. Prošle godine smo imali veoma niske cene u Evropi, dampiške cene, ispod cene koštanja", kaže Vukičević.

U Srbiji nema podsticaja za proizvodnju krompira

Srpski proizvođači krompira nemaju podsticajna sredstva za tu vrstu proizvodnje, navodi Dobrivoje Karaklajić i dodaje: "Nismo dovoljno organizovani da bi smo reagovali kod nadležnog resornog ministarstva, koje treba da vodi računa kako je to rešeno u susednim zemljama, bivšim jugoslovenskim republikama Bosni i Crnoj Gori.

Tamo je regresirana proizvodnja iz budžeta, a ne verujem da je taj fond jači od srpskog. Stvar je samo u tome da li će se neko založiti da se investira, prvenstveno u proizvodnju semenskog krompira, a u Bosni je to pet euro centi po kilogramu. Sa tim sredstvima bi mi mogli pokriti troškove kontrole semena u nadležnim institutima".

Rešenje je u udruživanju i jačoj mehanizaciji

Dugoročno rešenje problema je i u dubljim oranicama smatraju stručnjaci, ali za tu namenu potrebna je znatno jača mehanizacija od uobičajene u brdsko planinskim krajevima Zapadne Srbije. Potrebni su veliki traktori od 80ks, umesto onih od 35 - 40ks, a uz to naravno, idu i bolji priključni uređaji.

Međutim, potrebno je i udruživanje proizvođača preko kooperativa, zadruga i da se ukrupnjivanjem zajednički nastupi na tržištu, kroz pakovanje i brendiranje.

U Srbiji još nije donet zakon o zadrugama, pa je sve više onih koji odustaju od krompira i okreću se proizvodnji malina i drugog sitnog voća, gde su pronašli bolju računicu.