Tikva golica - šansa za dobru zaradu

Miša Petković iz sela Stražava nadomak Prokuplja, nakon dugogodišnjeg rada kao komercijalista u prokupačkoj staklari, rešio je da se okuša kao poljoprivrednik. Razmišljao je gde bi mogao dobro da zaradi i izbor je pao na - tikvu golicu.

Zadruga, u sklopu koje je radio, već je proizvodila višnju, šljivu, grožđe, jabuku, krušku, dunju, imali su svoje sušare i već uspeha na tržištu, ali mu nije bilo to dovoljno. Zainteresovao se, pre svega, za ulje golice, jer je kvalitetno i lekovito.

Prilika za dobru zaradu

Ovo povrće retko se uzgaja u Srbiji, a mnogi ne znaju da krije dobru priliku za zaradu. Naime, samo kilogram ovog semena košta trenutno 1.200 dinara, dok je ulje koje se dobija od njega, zbog svojih izuzetnih svojstava, čak i skuplje od maslinovog i kreće se od oko 3.000 dinara za jedan litar.

Miša je pet godina pokušavao da posadi tikvicu i da nađe saradnike i kooperante u svom selu Stražava kod Prokuplja, koje sad broji 350 seoskih domaćinstava, ali bez uspeha. Pre toga se naravno dobro informisao i edukovao o proizvodnji. Pomogli su mu u tom obrazovanju i bračni par profesora sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, Mirko Babić i njegova supruga Ljilja.

Putovao je po Vojvodini i video domaćinstva u blizini Kule, koja uzgajaju ovu kulturu. Kupio je seme i rešio da "isproba" svoju sreću.

"Odziv seljaka kojima sam ponudio da rade sa mnom je bio ispod svakog očekivanja, čak sam bio izložen i nekom ruglu oko toga. Za moju nesreću, prve godine je bila suša, druge godine previše kiše, tek smo treće imali neke rezultate. Četvrta i peta godina su bile 2016. i 2017. Prošla je bila fantastična, imali smo zapaženog uspeha. O nama su izveštavali čak i mediji u dijaspori", kaže Miša i dodaje da je u tom periodu imao čak i do 15 poziva dnevno iz cele Srbije, zvali su za seme i tražili objašnjenje procesa sadnje.

Kvalitetno seme podrazumeva da plod bude jedar, da ima svoju oblinu, da ne bude pločast. "Kada ga zagrejete, da počne da puca", slikovito objašnjava Miša.

Sadnja semenki tikve golice

Da bi se zasedila jedna parcela, treba da se uradi duboko oranje i da se uradi friziranje terena. Tikva golica se sadi u poslednjoj nedelji aprila i prvoj nedelji maja. Sve što se posadi posle petog ili desetog maja, rizik je da neće sazreti na vreme.

"Pripremi se teren, obeleže se linije sadnje, razmak treba da bude oko 1,6 metara između redova, a 45 do 60 centimetara između kućica. Samo dve semenke se stavljaju u kućicu, na dubini od tri do pet centimetara, znači sklop biljaka je 18.000 do 20.000 po hektaru. Kada formira mrežu, ona izbacuje četiri do pet kraka. Svaki krak 'rodi' tri do pet tikvi", kaže sagovornik.

Prema njegovim rečima, seme uvoze iz Austrije, a upravo se u kesicama seme u toj količini i pakuje, oko 18.000 semena i ta jedna kesica košta oko 120 evra.

"Prinos sa jednog hektara je oko 70 tona. Od toga negde na čistu semenku otpada 1,8 tona, a kada se to podeli sa 2,2 ili 2,1, u zavisnosti od kvaliteta, dobije se ulje. Ostatak semenki se suši i pravi se brašno. Ništa se ne baca", objašnjava Petković produktivnost ove plodonosne biljke.

Mesnati deo se sitni i zaorava u zemlju i tako postaje najkvalitetnije ekološko organsko đubrivo za vašu njivu, koje tako dobijate besplatno.

Tikva golica nije zahtevna kultura

Ova tikva, prema njegovim rečima, nije mnogo zahtevna što se tiče zemljišta. Ima dobar korenov sistem, koji crpi dovoljno vode za njen život. Međutim, to što nije zahtevna za vodom ne znači da može da izdrži nekoliko meseci uopšte bez vode, kao što je to bio slučaj ove godine, jer je njena specifičnost u tome što joj se ne zagrće zemljom koren, kao kod kukuruza, pasulja ili druge biljke.

Nije zahevna ni u pogledu zaštite, a jedina bolest koja je napda je zelena vaš. Javlja se posle drugog lista, posle nicanja. Ako se pojavi, prska se herbicidom i posle toga se ništa više ne upotrebljava.

Ljudi malo znaju o golici, ali su zainteresovani

Zadruga je zajedno sa kooperantima, imala 30 hektara pod tikvom golicom. Petković je sam imao negde oko 2,5 hektara. Kooperanti su iz svih krajeva Srbije - Topličkog, Pčinjskog, Braničevskog okruga, iz užičkog kraja.

Na osnovu iskustava sa sajmova, Miša i ističe da je vidljivo da posetioci o ovoj tikvi malo znaju, ali su svi zainteresovani, jer ona zaista puno daje - od mesa čak može da se napravi slatko i kompot, da se melje i prave razne paste, a može čak i da se ispeče rakija.

Brašno od golice