U starinskim ostavama iskopanim u zemlju povrće, a posebno krompir, ostaju sveži sve do početka leta, pa se gorštaci pri njihovom čuvanju oslanjaju na vekovna iskustva predaka.
Za čuvanje krompira i drugog povrća tokom zime, u planinskih selima jugozapadne Srbije još uvek koriste trapove. Starinske ostave iskopane u zemlji najbolje održavaju svežinu, pa plodovi jeseni u njima ostaju sočni sve do početka leta.
Gorštaci sa Zlatara i Murtenice trapove obično prave na okućnici, kako bi im zalihe bile lako dostupne, kada dune severac i na planini napadaju metarski snegovi.
"Zimi nema ništa lepše od krompira iz trapa, koji se ispeče u peki od šporeta na drva. Pa kada se još uz njega jede stari kajmak ili punomasni zlatarski sir, prste da poližeš. Za pečenje su najbolji oni beli krompiri 'brašnjovci', poznate stare sorte", kaže Nenad Glavonjić iz Bistrice kod Nove Varoši.
Vekovno iskustvo kaže da u dobro sagrađenom trapu nema opasnosti od izmrzavanja za krompir, cveklu, šargarepu, rotkvu i drugo povrće, čak ni kada su spoljne temperature danima u "debelom" minusu, kao prošle zime. Međutim, zimi pri niskim temperaturama ipak ih ne treba otvarati često, tek da se uzmu zalihe za desetak dana.
"Zemlja dugo čuva svežinu, jer je u trapu jednaka temperatura, zimi je toplo, a s proleća hladnije nego napolju, pa plodovi neće da klijaju. Ako i krene klica, otkine se pa krompir iz trapa dočeka novi rod", kaže poljoprivrednik Sekula Nedić (naslovna fotografija) iz Negbine.
Sreten Dulanović u svojoj ostavi ukopanoj u zemlju
Za trap se bira ocedito i osušito mesto, ukraj dvorišta, da ne smeta svakodnevnim aktivnostima. A iskopati trap često nije lak posao. Zemlja je u planini posna i kamenita, pa se prema njoj i bira način gradnje. Tamo gde je tvrdo obično se iskopa rov i obloži bukovim talpama, pa se opet zatrpa zemljom, pošto se u njega smesti krompir.
Ova zimska spremišta obično nisu velikih dimenzija, jer se u njima čuvaju zalihe povrća potrebne za ishranu jedne porodice.
"Trap koji sam kopao pre par godina veličine je dva sa dva i metar i po u visinu i sasvim je dovoljan za potrebe nas šestoro ukućana. Ranije sam krompir ostavljao u zidani podrum, ali se u njemu brzo smežura i izgubi ukus. Zbog toga sam i pored svojih zaliha krompir morao da već po Božiću kupujem u piljarama", kaže Sreten Dulanović iz Draževića.
Međutim, i od kvaliteno sagrađenog trapa nema puno koristi ukoliko se krompir ne izvadi iz brazde u pravo vreme, a krtola nije čitava i zdrava.
Krompir treba vaditi kada krtole završe svoj fiziološki razvoj
"Krompir treba vaditi kada krtole završe svoj fiziološki razvoj uz odumiranje nadzemnog dela biljke, to jest kada dostignu punu zrelost. Tada slabi veza između stolona i krtola, pa se krtole lako odvajaju. Krtole dostižu maksimalnu veličinu, pokožica je očvrsla, može se skidati pri jačem pritisku, što je preduslov za dobro čuvanje tokom zime uz druge uslove koji se moraju ispoštovati tokom skladištenja. Posle vađenja, krompir ostaviti da se prosuši pod nastrešnicom od sedam do 15 dana, a zaštićen od direktnog sunčevog osvetljenja", savetuje agronom Ljubodrag Pantelić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Užice.
Foto: Željko Dulanović
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autor
