Jedan je od protagonista da se na selu ne može živeti bez bašte, nekada je uzgajao standardno povrće kao i komšiluk, a onda je, igrom sudbine, seme čili papričice stiglo u Donju Međiđu.
"Pa ja živim na selu", bio je prvi odgovor Omera Mešanovića nakon što smo ga zatekli na poslu u mašinskoj industriji i upitali kako to da CNC operater uzgaja super ljute paprike. Kada završi svoju smenu, ovaj domaćin iz Donje Međiđe kod Gradačca u susednoj Bosni i Hercegovini uputi se u baštu gde više ni sam precizno ne zna koliko je sorti paprika.
"Ma to samo Bog zna koliko ih imam. Prošle godine je bilo više od 110 različitih sorti, ali mnogo je posla oko toga, treba sve obeležiti, pa sam ove sezone malo smanjio broj na negde oko 80 sorti, ali sam povećao broj biljaka", priča nam Mešanović koji je ovu proizvodnju počeo sasvim slučajno pre nekoliko godina.
I on je jedan od protagonista da se na selu ne može bez bašte, pa kada je napravio kuću uz nju je odmah posadio standardno povrće koje većina domaćinstava uzgaja. Onda je, igrom sudbine, seme čili papričice stiglo u Donju Međiđu.
"Rođaka od moje supruge nam je to donela od jednog Austrijanca koji ih uzgaja iz hobija. Probao sam da vidim da li će to kod nas uspeti. Znate kako je, čovek nema pojma o nečemu, a pušta se u avanturu, nit zna šta je čili, niti kako se uzgaja, tretira, prihranjuje", iskreno kaže Omer, kojeg početno neznanje nije zaustavilo.
Pomalo se, dodaje, usavršavao, ušao u grupe na internetu koje okupljaju uzgajivače, povezao se i razmenjivao iskustva sa ljudima izvan BiH. Njima su bile interesantne njihove sorte slatke paprike, a Omeru čili, pa su razmenjivali semenke. Danas ima zaokruženu proizvodnju od semena, preko sadnica do ploda i gotovih proizvoda - sušene paprike, soseva, umaka, tinktura.
"Prodajem ih najviše po BiH, preko interneta. Sve sam uradio što sam mogao, dostigao vrhunac, samo je ostalo da pronađem nekoga da uzima veću količinu, da osiguram plasman", priča Mešanović koji je ove godine zasadio 1.200 biljaka.
Kompletna proizvodnja je na otvorenom, pa je ove godine vodio bitku s vremenom, te suša te niske temperature, ali dobro je kaže prošlo. Zadovoljan je svojim uspehom, iako bi on bio daleko veći da ima plastenik.
"Gde god sam pokucao na vrata, niko nije imao sluha za to što radim. Obraćao sam se svima, samo obećavaju, niko ne haje. Volio bih da imam plastenik od 200-300 kvadrata. To su biljke koje mogu da daju plodove do 11. meseca, jer konstantno cvetaju, ako imaju adekvatne uslove i temperaturu", priča nam i dodaje da mu već sada stradaju jer su na otvorenom
Nekoliko noći se temperatura spuštala do šest, sedam stepeni, a ona već ispod 10 stepeni ne može da obavlja vegetaciju.
Ipak, uspeo je kaže i po suši da dosta uzgoji. Zalivanje je rešio sistemom "kap po kap“ i za njega koristi samo čistu vodu. Za prehranu koristi fermentisano đubrivo, odnosno izmet od divljih golubova, koji sam skuplja, ali to ne pušta u sistem, već ručno na sedam do deset dana zalije svaku biljku.
"Golubove sam pustio na tavan, donose mi sreću i jako dobru prehranu, u izmetu je i kalijum i natrijum i azot", kaže Omer priznavši da je zbog njih imao problema sa suprugom. Bilo je kaže i galame, jer sve isprljaju, ali zasad je supruga popustila.
Od najkvalitetnijih plodova, još u punom jeku berbe ostavio je seme, pa ga već sada ima i u ponudi za one koji su zainteresovani za ove ljute plodove.
"Pravim selekciju, neke moram da izolujem, jer je mnogo biljaka na jednom prostoru. Već privodimo kraju berbu i preradu, seme smo sakupljali i odvojili, lagerovano je za prodaju, pa neka se javi ko želi", dodaje naš sagovornik.
U bašti plodovi još pristižu, a Omer svakog dana nabere oko sedam kilograma i stavlja u mini sušaru koju je nabavio. Kasnije će, kako kaže, sve to preraditi. Ni sam ne zna koliko godišnje ubere, ali svaka biljka u proseku daje oko pola kilograma ploda, teških od 5 do 15 grama.
Svaku sortu papričice koju je do sada uzgojio i sam je probao, priča nam. Neke od njih su ekstremno ljute, čak i ljuće od one koja je po Ginisu registrovana kao najljuća. Omer se dobro u to uputio i svakodnevno prati novosti o sortama.
"Po Ginisu je bila najljuća registrovana Karolina riper, davno je sela na taj tron, kad je izmerena ljutina od 1.6 do 2,2 miliona Scovillea (merna jedinica "ljutine", op.a). Uzgojio ju je Ed Kari. Međutim, sad je isti čovek napravio sortu Pepper X, izmerena je 2.693.000 ljutine, ta još nije puštena na tržište", prezentuje ovaj uzgajivač iz Gradačca k'o iz rukava informacije.
Ipak, misli da ima mnogo ljućih od ovih koje su registrovane, poput na primer "Zmajevog daha" kojeg i sam uzgaja. A za one samouverene, koji hrabro preteraju sa zalogajem papričice, savjetuje - spas je u mleku.
"Samo mleko i mlečni proizvodi poput jogurta i kiselog mleka mogu pomoći kada se čovek oljuti paprikom, sok i voda ni slučajno ne dolaze u obzir", zaključuje na kraju našeg razgovora domaćin iz Donje Međiđe, čije proizvode možete naručiti na njegovom Facebooku profilu.
Tagovi
Autorka
