Zašto je malčiranje najjednostavniji način borbe protiv korova kod povrća?

Malčiranje predstavlja pokrivanje proizvodnih površina kod gajenja širokorednih povrtarskih kultura, ali u novije vreme i uskorednih u zaštićenom prostoru. Pravci razvoja suzbijanja korova naročito kod nekih povrtarskih kultura zasnivaju se na korišćenju malča uz primenu redukovanih količina herbicida ili uz njihovo potpuno izostavljanje.

Malčiranje (nastiranje, zastiranje) ima značajnu ulogu naročito u suzbijanju korova u povrću. Za nastiranje zemljišta mogu da se koriste prirodni materijali (seno, slama, strugotina drveta, treset, kompost, dobro zgoreo stajnjak, pesak) ili veštački materijali (plastične folije, specijalni papir, biorazgradive folije).

Koji materijal za malč izabrati u bašti - seno, slamu ili pokošenu travu?

U nekim povrtarskim kulturama kao malč mogu da se koriste i biljke malog habitusa, koje rastu u gustom sklopu, pa dobro pokrivaju zemljište.

Ubrzan je porat i razviće biljaka

Malčiranje zemljišta se u prvom redu koristi za sprečavanje razvoja korova, ali je ona korisna mera i za očuvanje fizičkih i hemijskih osobina zemljišta, održava se povoljniji vazdušni režim zemljišta, zadržava se i duži period čuva vlažnost zemljišta. Aktivnost zemljišnih mikroorganizama je 2,5 puta veća u zemljištu pokrivenom folijom u odnosu na zemljište bez folije. Na taj način je obezbeđeno brže razlaganje organskih materija i bolja snabdevenost zemljišta neophodnim biljnim hranivima.

Primena organskog malča u direktnoj setvi paradajza dovela je do izmena vodnog i toplotnog režima zemljišta, ubrzanja porasta i razvića gajenih biljaka, smanjenja zakorovljenosti i značajnog uvećanja prinosa.

Krastavci, paprika, paradajz, lubenice i dinje, a i drugo povrće, gajenjem na zemljištu prekrivenom plastičnim folijama u odnosu na gajenje na golom zemljištu daju znatno veći prinos, kvalitetnije plodove i pre dospevaju za berbu. Upotreba folija je ekonomski vrlo isplativo dodatno ulaganje u proizvodnji povrća.

Crna, bela ili neka druga folija?

Kod nas je u proizvodnji najraširenija crna neprozirna folija. Najviše se primenjuje u proizvodnji krastavaca, ali se uspešno može koristiti u proizvodnji brojnog drugog povrća. Ispod nje se zemljište zagreva, doduše nešto sporije nego ispod prozirnih folija, ali je ona delotvorna zaštita od korova, te dobro čuva vlagu zemljišta. Ova folija je nerazgradiva, pa je potrebno nakon proizvodnje sklanjati je sa polja ili eventualno iz zaštićenog prostora.

Bela neprozirna folija u proizvodnji povrća koristi se u svrhu održavanja zemljišta i optimalne temperature zemljišta za kulture koje su osetljive na visoke temperature, kao što je salata. Takve folije sa donje strane su crne, a sa gornje strane su bele boje. Neprozirnost folije sprečava rast korova i gubitak vlage iz zemljišta. I ovu foliju po završetku ciklusa proizvodnje treba skloniti sa proizvodnih površina.

U nekim područjima uzgoja povrća postepeno se uvode i druge vrste folija, kao što su takozvane InfraRed Transmitting (IRT) folije, koje selektivno propuštaju sunčeve zrake, što greju zemljište i podspešuju razvoj presađenih povrtarskih biljaka, ali ne omogućavaju klijanje semenki korova i rast korova. Zemljište ispod njih brže se zagreva nego ispod neprozirnih folija, a na njima gajeno povrće dospeva za berbu 7 do 10 dana ranije nego pri gajenju na neprozirnim folijama.

Brži razvoj biljaka gajenih na zemljištu prekrivenom folijama podspešuje i pojačana koncentracija ugljen dioksida (CO₂), izuzetno značajnog za rast i razvoj biljaka, koji kao produkt mikrobiološke aktivnosti iz zemljišta izlazi isključivo kroz rupe na folijama gde se nalaze biljke i one ga mogu upijati u znatno većoj koncentraciji.