Zašto paradajz ne sazreva? Ovo je najčešća greška koja se pravi u proizvodnji

Da bi se došlo do kvalitetnog ploda i odgovarajućeg, kao i obilnog roda paradajza, već prvi koraci su bitni u proizvodnji, počevši od same pripreme zemljišta, a zatim i proizvodnje kvalitetnog rasada. Ako se pogreši na samom startu, tokom celog toka proizvodnje pratiće nas problemi i nećemo dobiti kvalitetne plodove niti ostvariti željeni prinos.

Važno je napomenuti da se u jesen, kad je proizvodnja završena, iz plastenika uklanjaju sve zaostale grane i spaljuju podalje od plastenika. Dakle, mora se paziti na fito higijenu jer na zaraženoj zaostaloj lisnoj masi se mogu zadržati prezimljujući oblici štetnih insekata te spore patogena koji će svoj razvoj nastaviti u proleće i zaraziti nove biljke.

Takođe, proizvodnja rasada ni malo nije laka, ali nije ni nemoguća, samo je potrebno malo znanja i prakse. Treba pratiti savete iskusnijih i svi se početnički koraci mogu prevazići. Iz tog razloga mnogi se ni ne usuđuju da sami proizvode rasad, pa u početku, sve dok u potpunosti ne ovladaju veštinama, kupuju od iskusnih proizvođača.

Preterano dodavanje hraniva

U praksi se susrećemo sa mnogim greškama u proizvodnji. Neke su isključivo početničke nastale iz nedostatka iskustva, ali neke se greške dešavaju i iskusnim proizvođačima.

Greška koja se dešava često je preterano dodavanje hraniva, naročito jednog elementa i na taj način blokiramo usvajanje drugih elemenata iako ih ima u zemljištu. Taj se primer vidi i na fotografiji niže.

Mnogi, u nadi da će biljka biti što bujnija, u početku znaju da preteraju sa đubrenjem, nadajući se da samo bujne biljke daju i dobre i krupne plodove, ali nije baš uvek tako. U početku se dodaje stajnjak u zemljište, pa osim njega, konkretno u ovom slučaju se dodao i supstrat od gljivara. Dalje, tokom razvojnih faza biljkama su dodavana vodotopiva đubriva, u početku starter pa I, II, III a ni malo kalcijuma ni kalijuma što je rezultiralo ovakvim ishodom.

Šta smo dobili? Biljke su gustog habitusa, gustog sklopa sa malo roda koji teško i sazreva. Dakle, preteralo se azotom na uštrb kalijuma. Takve biljke su osetljivije na bolesti, napad štetočina te slabije podnose neke stresne situacije. Takva mikroklima koja vlada na malom prostoru, pre svega, zadržavanje vlage, omogućava razvoj patogena prouzrokovača raznih bolesti pri čemu biljka propada, a plodovi trunu.

Ima li spasa?

Donje listove koji su odradili svoju funkciju, nahranili plodove prve cvetne grane, gde su plodovi obrani potrebno je ukloniti kako bi biljka imala prozračnost. Takođe, u ovom slučaju potrebno je ponegde obaviti pinciranje i na višim spratovima jer biljka izgleda kao žbun. Potrebno je zalomiti zaperke koji se na vreme nisu otklonili kako bi stvorili prozračnost i u gornjim spratovima te kako bi se zaustavilo truljenje i bolesti koje su već prisutne.

U ovom slučaju primenuju se pesticidi sa malom karencom jer je berba u toku, a potrebno ih je primeniti da bismo sprečili dalji razvoj bolesti jer su prvi simptomi već vidljivi okom. Nakon toga, konkretno u ovom slučaju, potrebno je dodati fertirigacijom čisti kalijum kako bi došlo do normalnijeg i ubrzanog zrenja.

Dakle, uvek paziti da ishrana sa makroelementima NPK, Ca i K bude izbalansirana i uravnotežena, a povremeno je potrebno dodavati i mikroelemente koji su takođe značajni za normalan rast i razvoj biljke. U bolje snadbevenim agrocentrima imate ih u malim i većim pakovanjima i zbirno.