Zašto paradajz puca baš kad najviše rodi?

Zamislite ovo - cela sezona rada, prihrana, vezanje, zaštita od bolesti i taman kada paradajz počne da daje vrhunske plodove, on puca. Jedan, dva… deset plodova dnevno! Gubici rastu, kvalitet opada, a frustracija se gomila. Ako ste plasteničar, sigurno ste barem jednom doživeli takvu situaciju.

Problem je ovo koji ne bira sortu ni plastenik. Ali dobra vest je da se može spriječiti. I to bez velikih ulaganja.

Zašto puca plod?

Pucanje se događa kada plod upije previše vode u kratkom vremenskom periodu, a njegova kožica ne može da izdrži pritisak iznutra.

Iako zvuči jednostavno, ovaj fenomen ima nekoliko uzroka:

• Neravnomerno zalivanje: Biljka je dugo "gladovala", pa dobila veliku količinu vode? Rezultat: koren povuče sve što može, plod "nabubri", kožica puca. Ovo se posebno dešava u plastenicima bez automatizovanog sistema za navodnjavanje.
• Nagle promene temperature: Visoka temperatura danju plus hladna noć jednako je šok za biljku. To uzrokuje oscilaciju u transportu vode i hraniva, a plodovi reaguju pucanjem, najčešće u gornjoj trećini.
• Nedostatak kalcijuma (Ca): Kalcijum je "građevinski materijal" za ćelijske zidove. Njegov manjak vodi do tanje i slabije kožice, što plod čini ranjivim čak i uz normalne količine vode.
• Prezreli plodovi na biljci: Ako paradajz predugo ostaje na biljci, postaje osetljiviji na vlagu. Jedna kiša (ili obilno zalivanje) može ga "rasprsnuti".
• Genetske osobine sorte: Neke sorte (npr. one s tankom kožicom za svežu potrošnju) jednostavno su podložnije pucanju. Industrijske sorte su otpornije.

Najskuplji paradajz je onaj koji ne prodate

Stabilno navodnjavanje znači - zdravi plodovi. Koristite sistem kap po kap sa vremenskim programiranjem, svaki dan po malo, umjsto jednom u tri dana obilno. Vlažnost zemljišta mora biti stalna, ali ne prekomerna.

Savet: Uložite u jeftin senzor vlage kako biste znali tačno kada i koliko zalivati.

Folijarni kalcijum je često zaboravljen, ali ključan. Naime, folijarna prihrana kalcijum-nitratom ili kalcijum-hloridom na svakih 7 do 10 dana, u fazi zametanja i porasta plodova, znatno povećava čvrstoću pokožice. Dodatno, ovaj element pomaže u sprečavanju fiziološke bolesti "vršna trulež" (blossom end rot).

Šta se događa sa paradajzom?

Berite na vreme plodove, odnosno ne čekajte savršenu boju. Plod koji je 90 odsto zreo mnogo je otporniji od onog koji je potpuno crven. Dozrevanje se može nastaviti i nakon berbe, posebno ako se planira plasman u prodaju narednih dana.

U julu i avgustu, temperature u plasteniku lako prelaze 40°C, u tom slučaju:

• Postavite zasenjivačke mreže (30–50 odsto)
• Obezbedite dobru ventilaciju (bočni i krovni otvori)
• Zalivajte rano ujutru ili predveče.

Uz stabilno zalivanje, kalcijumsku prihranu, berbu na vreme i prilagođene uslove u plasteniku, možete sačuvati i plodove i novac. Ne zaboravite: prevencija je uvek jeftinija od štete. A najskuplji paradajz je onaj koji pukne pre nego što ga prodate.