Da li je bebama potrebno uvoditi svaku namirnicu s razmakom od 3 do 4 dana?

U javnosti često možemo naići na savet da bebama svaku novu namirnicu treba uvoditi s razmakom od 3 do 4 dana kako bi se utvrdilo da li postoje znakovi alergija.

Upravo ovaj savet često zbunjuje novopečene mame, a prisutan je na mnogim portalima i društvenim mrežama.

Foodfactsnews je proverio da li je zaista potrebno čekati nekoliko dana između uvođenja svake nove namirnice ili je reč o zastarelom pravilu?

"Ne, ovo je zaista jako zastarela preporuka za koju nema naučne podloge. Ovakav oprezan pristup nije potreban kod velike većine beba. Rane alergijske reakcije nastupaju tokom dva sata nakon konzumacije namirnice", ističe Ana Jelekovac Jurkin, magistar nutricionizma, sertifikovana savetnica za dohranu i ujedno jedna od autorki knjige Beba za stolom.

Na šta roditelji treba posebno da paze pri početku dohrane?

Na početku uvođenja dohrane roditelji se često susretnu s mnoštvom pravila, saveta i informacija, ali naša sagovornica poručuje da taj period ne mora biti stresan.

Kako ističe, najvažnije je da prvi obroci budu prijatni, opušteni i sigurni, što se osigurava pravilnim pozicioniranjem deteta u krilu roditelja ili u hranilici.

"Važno je znati da majčino ili adaptirano mleko ostaje glavna hrana tokom cele prve godine života, pa uvođenje dohrane zapravo nije trka, već postupeno upoznavanje novih ukusa i tekstura", kaže Jelekovac Jurkin.

Koje namirnice se preporučuju za kretanje s dohranom?

O istoj temi smo razgovarali i sa Vlatkom Konjik, pedijatrom i gastroenterologom sa Klinike za pedijatriju KBC-a Osijek, koja je ujedno i asistentkinja na Katedri za pedijatriju Medicinskog fakulteta Osijek.

Uvođenje dohrane, pojašnjava, jedna je od najvažnijih prekretnica u ranom životu deteta, a prema preporukama stručnjaka, s procesom se može započeti između navršenih četiri i šest meseci života. Kako ističe, preporučuje se da se većina namirnica uvede do kraja devetog meseca.

Konjik nam je pojasnila da danas ne postoji strogo pravilo kojim redosledom treba uvoditi hranu.

"U našem podneblju se tradicionalno započinjalo s voćem, posebno jabukom ili voćnim sokovima, ali budući da dojenčad prirodno preferira sladak ukus, to može dovesti do toga da neutralne ili blago gorke namirnice, poput tikvica ili nekih vrsta povrća, kasnije budu slabije prihvaćene", pojašnjava.

Roditelji tada često odustanu i nastave da nude samo slatkastu hranu, što dugoročno otežava razvoj raznolikih prehrambenih navika.

"Bolji pristup je započeti s neutralnijim ukusima, žitaricama i povrćem. Tako se olakšava ceo proces uvođenja dohrane, a dete postepeno prihvata različite ukuse. Dojenče će jesti ono što nauči, reč je o procesu prilagođavanja i ponavljanja", naglašava Konjik.

Uz ukus, jednako je važno i postepeno privikavanje na različite teksture hrane, od mekanih do nešto čvršćih namirnica, jer upravo taj proces doprinosi razvoju žvakanja i pravilnih motoričkih veština tokom hranjenja.

"Kod zdrave dece koja nemaju atopijski dermatitis ili alergije u porodici uvođenje namirnica može biti brže jer se ne očekuje alergijska reakcija, ali kod dece s pozitivnom anamnezom alergija treba biti oprezan i praviti razmak između novih namirnica", napomenula je ona.

Kako roditelji mogu da prepoznaju alergijsku reakciju?

"Važno je razlikovati blage i ozbiljne simptome", ističe Konjik. Prema njenim rečima, blage reakcije mogu uključivati nekoliko crvenih kožnih promena koje brzo izblede ili prolazno mekšu stolicu. U takvim slučajevima, namirnicu je preporučljivo privremeno odložiti.

Deci do godinu dana ne treba davati kravlje mleko, a evo kada se preporučuje

"Roditelji bi trebali da obaveste nadležnog lekara o reakciji kako bi se procenilo treba li daljnje praćenje ili eventualna terapija. Ponovno uvođenje može se pokušati nakon jednog do dva meseca, ali samo ako je reakcija bila blaga", naglašava Konjik. U svim drugim situacijama, posebno ako postoji sumnja na alergiju, ponavljanje testa opterećenja obavlja se isključivo u kontrolisanim bolničkim uslovima.

Kako upozorava, svaka nagla, jaka ili progresivna reakcija zahteva odmah traženje lekarske pomoći.

Koje su najčešće greške pri uvođenju dohrane?

Jedna od čestih zabluda u vezi sa dohranom i dalje je mišljenje da alergene namirnice, poput jaja, ribe ili žitarica, treba uvoditi kasnije. Međutim, naučni dokazi upućuju na suprotno, kaže naša sagovornica.

"Roditelji često misle, što je donekle razumljivo jer su se preporuke godinama menjale, da alergene namirnice treba uvoditi kasnije. Ipak, nema dokaza da će odlaganje sprečiti alergiju. Kod dojene dece ranije uvođenje čak može biti korisnije, upravo zbog prisutnosti imunoglobulina u majčinom mleku", ističe Konjik.

Dodaje kako se i orašasti plodovi mogu uvesti do navršene prve godine života, ali isključivo u obliku maslaca ili vrlo sitno mleveni, zbog rizika od gušenja.

Uz alergene, postoji još jedna česta predrasuda – da je voćni sok zamena za voćni obrok. "Posebno mislim na kupovne sokove, jer njima nije mesto u ishrani male dece. Umesto njih, deca bi trebala da konzumiraju sveže voće ili kašice s voćem", naglašava.

Ana Jelekovac Jurkin pak kaže da se roditelji najčešće edukuju na mestima koja nisu pouzdana ili koja ne prate najnovije i proverene preporuke i dodaje kako upravo to stvara nesigurnost, stres i nepotrebno opterećenje u ranoj fazi hranjenja deteta.

"Roditelji se previše orijentišu samo na nutritivnu ulogu dohrane, odnosno na to koliko dete pojede, i zbog toga se često jako brinu", objašnjava. Ističe da je dohrana puno više od brojanja kašičica.

Najvažnije smernice za sigurno, zdravo i praktično uvođenje dohrane

"Namirnice treba pripremiti u obliku prikladnom za uzrast – pasirane, miksane ili u obliku mekanih komadića", pojašnjava Vlatka Konjik. Dodaje kako uvođenje hrane ne mora biti komplikovano niti dugotrajno.

Ključ je u jednostavnom planiranju: kombinovati namirnice koje se međusobno dobro slažu kako bi se postepeno formirao strukturisan obrok. Takav pristup donosi dve velike prednosti – olakšava pripremu roditeljima i pomaže detetu da se postepeno navikava na nove ukuse i teksture.

"Kada dojenče prihvati jedan pun obrok, na primer ručak, tada se uvodi i drugi obrok umesto mlečnog", objašnjava Konjik. Posebno naglašava da roditelji ne treba da izbegavaju masnoće, bilo biljnog ili životinjskog porekla.

"One su važne i nužne. Nakon navršene prve godine, kada dete krene da jede konzumno mleko i mlečne proizvode, oni treba da budu biti punomasni", dodaje. Napomenula je i da bi deca kada su žedna trebala da uče da piju čistu vodu.

Dakle, tvrdnja da je bebama potrebno uvoditi svaku namirnicu s razmakom od 3 do 4 dana je netačna, jer ako su bebe i alergične na nešto, reakcija se pokazuje tokom dva sata od konzumacije pojedine namirnice. Međutim, treba biti oprezan kod dece s pozitivnom anamnezom alergija i praviti razmak između uvođenja novih namirnica.