Da li su prehrambene boje opasne?

Prehrambene boje već decenijama izazivaju rasprave, od struke do potrošača. Dok jedni tvrde da su one sigurne i pod strogim nadzorom, drugi upozoravaju na moguće alergijske reakcije, poremećaje pažnje kod dece, pa čak i na potencijalni rizik razvoja tumora, a česta su tema i na portalima. Ali šta zapravo kažu nauka i stručnjaci? Proverio je foodfacts.news.

Zašto se koriste boje u hrani?

U prehrambenoj industriji se dodaju kako bi se poboljšao izgled proizvoda, vratio prirodni pigment izgubljen tokom prerade ili standardizovao vizualni identitet hrane nezavisno od sezone. Hrana bez boje često bi delovala manje privlačno, na primer, bez intenzivne crvene boje kečap ne bi izgledao isto, a sokovi i bombone izgubili bi na privlačnosti.

"Boja hrane snažno utiče na percepciju ukusa i kvaliteta", objašnjava specijalistkinja nutricionizma Angelina Paić, dodajući da je estetika ujedno i marketinški alat kojim industrija nastoji da zadrži potrošače.

Prirodne i veštačke boje - u čemu je razlika?

"Postoje dve osnovne grupe prehrambenih boja: prirodne, dobijene iz biljnih, mineralnih ili životinjskih izvora (primeri su kurkumin, beta-karoten, hlorofil, karamel). Smatraju se sigurnijima, ali manje su postojane jer su osetljive na toplotu i svetlost, kao i veštačke, hemijski sintetisane, cenovno povoljnije i dugotrajnije, ali upravo one izazivaju najviše sumnji", pojašnjava Paić.

"Prirodne boje generalno važe za zdraviji izbor", naglašava mr. ph. Esma Karahmet Farhat, specijalistkinja nutricionizma, dok za veštačke dodaje kako su neke povezane s alergijama i poremećajem pažnje kod dece.

"Boje su prisutne gotovo svuda, od sokova, kečapa, margarina i keksa, do industrijskih kolača, mesnih prerađevina, pahuljica za decu, pudinga i grickalica. Deca ih najviše unose kroz gazirane napitke, slatkiše i grickalice, a odrasli kroz industrijski hleb, umake i alkoholna pića", kaže Karahmet Farhat, te dodaje: "Ako se takvi proizvodi konzumiraju svakodnevno, prosečan potrošač vrlo lako premaši preporučene granice unosa".

Da li siu štetne po zdravlje?

Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA) dopušta samo one boje koje su prošle rigorozne toksikološke testove. Za svaku je određena maksimalna dnevna doza (ADI - acceptable daily intake), unutar koje se smatra sigurnom.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da kod osetljivih osoba boje mogu izazvati nuspojave, od kožnih reakcija i astme do probavnih smetnji. Posebnu zabrinutost izaziva preterana konzumacija kod dece i tinejdžera.

Posebno se ističu pojedine veštačke boje:

• E102 (tartarazin) - povezuje se s alergijama i hiperaktivnošću kod dece
• E123 (amaranth) - u studijama na životinjama pokazao kancerogeni potencijal
• E110, E122, E124, E129, E133, E150 - boje za koje se savetuje oprez

"Dugotrajna i preterana konzumacija može opteretiti jetru i bubrege. Danas odobrene boje prolaze stroge provere, ali nemamo dovoljno podataka o kumulativnim efektima hronične izloženosti, pogotovo kod dece u razvoju", upozorava Paić.

Zaključak: Oprez, ali ne i panika

Da li su prehrambene boje opasne? Odgovor je - ne nužno. U dozvoljenim količinama i uz strogu regulaciju, one se smatraju sigurnima. Ipak, rizik postoji kod osetljivih osoba te pri dugotrajnom i prekomjrnom unosu.

Naši sagovornici se slažu u jednom: potrošači bi trebali da čitaju deklaracije, biraju proizvode bez boja ili s prirodnim bojama i posebno da paze na ishranu dece. Drugim rečima, prehrambene boje same po sebi nisu "otrov", ali pametan izbor i umerenost najbolji su recept za sigurnost.