Da li veštački zaslađivači izazivaju dijabetes?

Veštački zaslađivači se već dugi niz godina koriste kao alternativa tradicionalnim zaslađivačima nudeći potrošačima opciju s vrlo malo ili bez kalorija i smanjen unos šećera.

Međutim, uprkos svojoj popularnosti ovi zaslađivači izazivaju zabrinutost zbog sve više tvrdnji u vezi sa mogućim dugoročnim efektima na zdravlje, poput povećanog razvoja od pojedinih bolesti.

Jedna od tvrdnji je i ona portala alternativa-za-vas.com da veštački zaslađivači izazivaju gojaznost i dijabetes, a kao izvor navedene informacije navode strani portal mercola.com.

Magistar nutricionizma Merdijana Dugonjić za portal foodfacts.news navodi da postoje studije koje sugerišu da mogu da povećaju rizik od insulinske rezistencije i metaboličkog sindroma.

Različiti zaslađivači imaju različite efekte na insulinsku reakciju

Kaže, mogući mehanizmi uključuju povećanu žudnju za pravom hranom, osećaj slobode u konzumaciji hrane jer su zaslađivači bez kalorija što dovodi do povećanog unosa hrane bogate kalorijama i cefaličnu fazu oslobađanja insulina (CPIR).

CPIR faza predstavlja mehanizam kojim veštački zaslađivači mogu da izazovu malu, ali značajnu promenu u lučenju insulina uprkos tome što ne sadrže kalorije. "Telo očekuje unos ugljenih hidrata, pa reaguje lučenjem malih količina insulina kako bi se pripremilo za veći unos glukoze", objašnjava ova nutricionistkinja.

Nutricionistkinja Dugonjić otkriva da su istraživanja pokazala kako konzumacija različitih zaslađivača može da ima različite efekte na insulinsku reakciju:

• Saharoza (običan šećer) uz obrok izaziva najveći insulinski odgovor,
• Aspartam koji je popularan veštački zaslađivač uz obrok pokazuje sličan efekat u odnosu na saharozu,
• Stevija i eritritol, prirodni zaslađivači, pokazali su minimalan ili nikakav efekat na lučenje insulina što sugeriše da njihova konzumacija uz obrok nije povezana s povećanjem insulinske reakcije.

Efeksti zaslađivača su individualni, a ne univerzalni

Dodaje da je važno napomenuti da se ovi efekti odnose na konzumaciju zaslađivača uz obrok, dok se čini da njihova samostalna konzumacija ne izaziva značajnu promenu u otpuštanju insulina.

S druge strane, ova studija ističe da veštački zaslađivači mogu da uzrokuju promene u crevnoj mikroflori koje mogu da rezultiraju povećanim rizikom za razvoj metaboličkih poremećaja poput dijabetesa tipa 2, ali istraživači su primetili da nisu svi učesnici imali isti odgovor na zaslađivače. "Neki ljudi mogu da imaju promene koje utiču na smanjenje osetljivosti na insulin ili povećanje upale, dok drugi možda neće primetiti nikakve promene u metabolizmu", pojašnjava Dugonjić.

Prirodni zaslađivači poput stevije mogu da bude najbolji izbor za smanjenje rizika od dijabetesa, kaže Dugonjićeva

Osobama koje žele da smanje rizik od dijabetesa svakako preporučuje uravnoteženu ishranu bogatu vlaknima, žitaricama od celog zrna, povrćem, zdravim mastima i adekvatnom količinom proteina.

"Prirodni zaslađivači poput stevije mogu da budu najbolji izbor u kontekstu smanjenja rizika od dijabetesa budući da imaju manje nuspojava i mogu biti korisni u dugoročnoj regulaciji šećera u krvi", poručuje zagrebačka nutricionistkinja.

Istraživanja pokazuju...

Dr sc. Lidija Šoher s Prehrambeno – tehnološkog fakulteta Osijek kaže da se zaslađivači dodaju u sve širu paletu prehrambenih proizvoda namenjenih osobama koje žele da smanje telesnu težinu ili unos šećera poput dijabetičara.

"Najčešće su prisutna u bezalkoholnim gaziranim i negaziranim pićima, mlečnim proizvodima, poslasticama poput bombona i čokolada, džemovima i želeima te žvakaćim gumama", navodi Šoher dodajući da se mogu koristiti kao zaslađivači i kod kuće, u kafićima ili restoranima.

Iz trenutno dostupnih istraživanja možemo da vidimo da dugoročna konzumacija može da oslabi insulinski odgovor i dovede do nepravilne regulacije nivoa šećera u krvi, utiče na hormone sitosti ili negativno utiče na sistem crevne mikroflore uzrokujući disbiozu.

Kako kaže, pregled i meta - analiza dostupnih istraživanja koje je provela Sjetska zdravstvena organizacija (WHO) identifikovala je moguće nepovoljne efekte dugotrajne upotrebe uključujući povećan rizik od dijabetesa tipa 2 i bolesti sistema krvnih sudova. "Od 2023. WHO preporučuje da se veštački zaslađivači ne koriste kao sredstvo za postizanje kontrole telesne težine ili smanjenje rizika od hroničnih nezaraznih bolesti", otkriva.

Često su deo visoko prerađenih namirnica

Bez obzira, napominje, da li se radi o dodatim šećerima ili veštačkim zaslađivačima reč je često o visoko prerađenim namirnicama, pa u kontekstu pravilne ishrane takve namirnice pripadaju grupi koja bi u ishrani trebala da se nađe povremeno.

"Zato bi osobe koje žele da smanje rizik od metaboličkih bolesti trebale da razmotre prirodne alternative i usredsrede se na celovitu, nutritivno bogatu ishranu", zaključuje Šoher.

Da li je beli luk prirodni lek za prehladu i začepljen nos kod dece?

Tvrdnja da su istraživanja pokazala da veštački zaslađivači izazivaju dijabetes i gojaznost je tačna. Trenutna istraživanja pokazuju povezanost između njihove konzumacije i pojave spomenutih bolesti, ali za osobe koje žele da smanje rizik od dijabetesa najbolji pristup je svakako uravnotežena ishrana bogata vlaknima, celovitim žitaricama, povrćem, zdravim mastima i adekvatnom količinom proteina.

Takođe, prirodni zaslađivači poput stevije mogu biti najbolji izbor u kontekstu smanjenja rizika od dijabetesa budući da imaju manje nuspojava i mogu biti korisni u dugoročnoj regulaciji šećera u krvi.