Džigerica je najbolja hrana za dugovečnost?

U poslednje vreme internet je preplavljen savetima o najboljoj hrani za dugovečnost, a među preporukama koje se dele na portalima i društvenim mrežama, ističe se tvrdnja da tu dominira - jetra odnosno džigerica.

Portal foodfacts.news pitao je stručnjake da li je to istina.

"Nijedna namirnica sama po sebi ne može se proglasiti 'najboljom hranom' za zdravlje ili dugovjčnost", kaže dr sc. Lidija Šoher s Prehrambeno tehnološkog fakulteta Osijek.

Istakla je da iako postoje nutritivno bogatije namirnice, poput jetre, svaka ima svoje mesto u kontekstu pravilne ishrane. Navodi da se ona zasniva na načelima umerenosti i raznolikosti, pa zato konzumacija fokusirana na jednu nije preporučljiva.

Zaslužuje mesto na tanjiru

"Jetra je izvor vitamina A odnosno retinola, vitamina B grupe, posebno B12, folata, niacina, riboflavina i B6 te minerala poput gvožđa, cinka, bakra i selena", napominje ona i dodaje da ova visokovredna namirnica svakako zaslužuje svoje mesto na tanjiru, uz vođenje računa o učestalosti konzumacije i količini.

Međutim, upozorava na to da je izuzetno bogata retinolom i da bi njena česta konzumacija mogla dovesti do prekoračenja preporučenih vrednosti unosa.

"Preteran unos vitamina A može uzrokovati hipervitaminozu A, s mogućim štetnim efektima na jetru i kosti, posebno kod osoba koje dugoročno konzumiraju vrlo velike količine. Trudnice su posebno osetljiva grupa jer visoke doze retinola mogu imati teratogene efekte", upozorila je.

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) definisala je sledeće referentne prehrambene vrednosti za odraslu populaciju (eng. Dietary Reference Values, DRV) za vitamin A:

• Prosečne potrebe (eng. Average requirement, AR) - unos hranljivih materija koji zadovoljava dnevne potrebe polovine ljudi u zdravoj populaciji: 570 µg retinol ekvivalenta (RE)/dan za muškarce i 490 µg RE/dan za žene
• Referentni unos za populaciju (eng. Population reference intake, PRI) - unos hranljivih materija koji će verovatno zadovoljiti dnevne potrebe gotovo svih ljudi u zdravoj populaciji: 750 µg RE/dan za muškarce i 650 µg RE/dan za žene
• Podnošljiva gornja granica unosa (eng. Tolerable upper intake level, UL) - najveći hronični dnevni unos hranljivih materija koji ne predstavlja rizik od štetnih efekata na zdravlje ljudi: 3000 μg RE/dan za oba pola, uključujući trudnice i dojilje

Šoher napominje da u tom kontekstu dodaci ishrani predstavljaju veći rizik od visokog unosa vitamina A nego sama konzumacija džigerice.

Neke osobe bi ipak trebale da budu oprezne

"Uz holesterol, ova namirnica može da sadrži i nešto više količine purinskih baza - preteča mokraćne kiseline, stoga bi mogla predstavljati problem u ishrani osoba koje boluju od gihta", upozorava.

Uz to, uvek kada je to moguće, savetuje da treba birati svežu jetru mladih životinja. Budući da ona filtrira krv, u njoj se mogu nakupiti rezidue lekova, toksina i drugih materija.

Ova doktorka nauka poručuje da dugovečnost ne zavisi od specifične namirnice, već od raznolikosti, umerenosti i kvaliteta životnog stila u celini. "Ako posmatramo tzv. plave zone odnosno područja sveta s najvećim procentom stogodišnjaka, ono što im je zajedničko nije jedna namirnica, nego pretežno biljna ishrana, bogata povrćem, mahunarkama, žitaricama od celog zrna i zdravim masnoćama, redovna fizička aktivnost, socijalna povezanost i niži nivoi stresa", poručila je.

Dodaje da upravo sklad između ishrane, kretanja, odmora i društvenog života pokazuje da se zdravlje i dug život ne zasnivaju na unosu pojedinih hranljivih materija ili namirnice, već na dugoročno održivim životnim navikama.

Iznutrice i starenje

U stručnom časopisu Godine i starenje (Age and Ageing) je u maju prošle godine objavljen rad o utvrđivanju veze između grupa hrane i biološkog starenja. Studija je analizirala podatke 3.990 zdravih žena u postmenopauzi koristeći epigenetske satove – alat koji meri promene u metilaciji DNK povezane sa starenjem.

Rezultati su pokazali da je konzumacija hrane poput iznutrica (jetre i bubrega) povezana s ubrzanim biološkim starenjem, dok su namirnice poput mesa živine, orašastih plodova i određenog voća bile povezane s usporenim starenjem.

Autori, međutim, upozoravaju da rezultati ne potvrđuju uzročno-posljdičnu vezu te da su potrebna dodatna istraživanja. Istraživanje se odnosi na specifičan uzorak i ne može se direktno primeniti na celu populaciju.

Dakle, tvrdnja da je jetra najbolja hrana za dugovečnost nije tačna. Iako je reč o nutritivno vrednoj namirnici, dugovečnost zavisi od raznovrsne i uravnotežene ishrane, kao i od kvaliteta životnog stila u celini. Na kraju, ključ dugog života leži u ravnoteži, a ne u jednoj namirnici.