Globalni mlečni paradoks: SAD gradi budućnost, EU se bori s viškovima

Globalna mlečna industrija izgleda stoji na raskrsnici. S jedne strane, beleži se snažan rast i ulaganja, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama, a s druge strane, evropski proizvođači suočeni su s krizom koja preti opstanku sektora. U SAD-u, jednoj od najvećih svetskih nacija proizvođača mlečnih proizvoda, ulaganja u preradu dostigla su gotovo 12 milijardi dolara u poslednje dve godine, piše mađarski Agroinform.

Razlog tome je snažan rast potrošnje ključnih mlečnih proizvoda: jogurt je porastao 9,5%, svježi sir 14,5%, a pavlaka čak 31,9% u poslednjoj godini.

Povećanje kapaciteta

Ulaganja se ne svode samo na povećanje kapaciteta; američki proizvođači fokusiraju se na inovacije i diverzifikaciju proizvoda. Od 12 milijardi dolara, 3,2 milijarde usmereno je u proizvodnju sira, tri milijarde u mlečne napitke i ultrafiltrirane smutije s visokim procentom proteina, a 2,8 milijardi u jogurte i fermentisane proizvode.

Posebna pažnja posvećena je proizvodima bez laktoze, što je odgovor na intoleranciju kod više od 120 miliona Amerikanaca. Takođe, surutka se više ne tretira kao nusproizvod, već kao dodatni izvor prihoda.

Rast proizvodnje i kriza prekomernih količina u EU

Evropska unija trenutno se suočava s paradoksom: iako globalna potražnja za mlekom i mlečnim proizvodima raste, proizvođači u EU beleže rast proizvodnje koji dovodi do krize prekomernih količina, navodi Farmer.

"Industrija je postala žrtva sopstvenog uspeha. Period povoljnih prevrednih uslova koji je trajao više od dve godine podstakao je značajna ulaganja u proizvodnju mleka, uključujući izgradnju novih objekata, povećanje gustine životinja u već postojećim objektima i rast produktivnosti proizvedenog mleka“, ističe Martin Ziaja, predsednik Ekonomskog saveta a za proizvodnju i tržište mleka.

Kao rezultat toga, najveći proizvođači EU-a beleže značajan rast proizvodnje: Nemačka: +7,5%,Francuska: +4,3% i Poljska: +5%. Ovaj rast proizvodnje dolazi u vreme kada se drugi poljoprivredni sektori suočavaju s problemima. Poljoprivrednici su protekle dve godine intenzivno ulagali u mlečnu proizvodnju dok su ratarski sektori bili u stagnaciji, što je dodatno poguralo prekomernu proizvodnju mleka.

Dodatni faktori pogoršanja situacije u EU uključuju depopulaciju u Poljskoj i odliv ukrajinske radne snage, kao i nizak dolar koji podstiče izvoz evropskog mleka u SAD.

"Stabilizacija proizvodnje neće nastupiti pre proleća 2026., a preživeće oni proizvođači koji racionalno ulažu u kvalitet, efikasnost i nisu prezaduženi“, dodaje Ziaja.

Podsetimo, naš ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je da će pad cene i povećanje ukupne proizvodnje sirovog mleka u Evropi, neminovno stvoriti dodatni pritisak na tržište u Srbiji. Dodao je da je u ovom trenutku neophodno kontinuirano praćenje situacije u zemljama EU, a naročito u okruženju, kako bi se blagovremeno reagovalo na tržišne oscilacije i obezbedila stabilnost domaćeg sektora.

Palamarević: Trgovinski lanci neprijatelj broj 1, rešenje - prelevmani

Nakon sastanka koji je u nedelju (21. decembar) održan sa proizvođačima mleka u Kniću najavio je sastanke na nivou Vlade Srbije, uz učešće više resora, kako bi se razgovaralo o maržama, plasmanu i načinima da se ublaži udar koji preti celom sektoru.

Nemačka: najveći proizvođač s padom farmi

Nemačka ostaje najveći proizvođač mleka u EU, ali sektor beleži pad broja mlečnih krava i farmi. Sredinom 2024., u Nemačkoj je bilo oko 48.000 mlečnih farmi s gotovo 3.600.000 mlečnih i kombinovanih rasa krava, prosečne veličine stada 75 jedinki.

"Pad broja isporučilaca mleka od 2020. do 2024. iznosi 11%, broj mlečnih krava smanjen je za 9%, dok je otkup mleka pao za 2%. Nemački sektor zadržava visoku produktivnost: prosečan otkup mleka po kravi iznosi 8.800 kilograma godišnje, a prosečan otkup po farmi 640.000 tona“, ističe Branko Bobetić, direktor Croatiastočara.

Broj krava i dalje pada: EU će proizvesti manje svežeg mleka i maslaca, a više sira

Veličina farmi varira: 51% farmi ima do 50 krava, prosek 20 krava, 43% farmi ima 50-200 krava, prosek 95 krava, 5% farmi ima 200–500 krava, prosek 250 krava i 2% farmi ima više od 500 krava, prosek 835 krava.

Ove brojke pokazuju intenzivnu proizvodnju na velikim farmama, dok male farme često imaju problema s održivošću i konkurentnošću.

"U Francuskoj i Poljskoj rast proizvodnje mleka poslednjih godina iznosi 4,3% i 5%. Poljska se suočava s demografskim izazovima i nedostatkom radne snage, ali veliki udeo prerade mleka drži u svojim rukama, što povećava šanse za otpornost sektora. U Francuskoj, rast je umereniji, ali i dalje doprinosi prekomernoj proizvodnji mleka u EU“, dodaje Bobetić.

Globalno gledano, mlečna industrija prolazi kroz period kontradikcija: u SAD-u se ulaže rekordno, dok EU balansira između rasta proizvodnje i krize prekomernih količina.