Ishrana po krvnim grupama se ne preporučuje, evo zašto

Ishrana po krvnim grupama, još je jedan trend koji poslednjih godina možemo videti, a pokrenuo ga je naturopat Peter D’Adamo.

Prema njegovoj teoriji različite krvne grupe različito metabolizuju određene nutrijente.

Opštepoznato je, opisuje portal foodfacts.news kako postoje četiri i to: A, B, AB i 0, a ishrana po njima govori nam o razlikama među namirnicama koje bi trebalo da konzumiraju ljudi zavisno od toga kojoj grupi pripadaju.

Njegova knjiga "Eat Right for Your Type" predstavlja karakteristike svake vrste:

• A - treba da konzumira biljne izvore hrane i ne jede crveno meso, podržava vegeterijanstvo;
• B - podstiče konzumaciju biljne i životinjske hrane, osim paradajza, pšenice, kukuruza i mahunarki;
• AB - objedinjuje krvne grupe A i B, treba da konzumira ribu i plodove mora, a izbegava piletinu i govedinu;
• 0 - preporučuje isključiti mahunarke, žitarice i mlečne proizvode, a podržava unos animalnih namirnica bogatih proteinima.

Zagovornici ove teorije tvrde da je razlika u lektinima, te da različiti lektini različito utiču na ljude, zavisno od njihove krvne grupe.

Lektini su dakle, glikoproteini poznati kao antinutrijenti, a to su jedinjenja koja se vežu za nutrijente i umanjuju sposobnost njihove apsorpcije. Mogu se pronaći u gotovo svim vrstama voća i povrća.

Mnogi domaći portali preneli su tvrdnje o dobrobiti ovakvog načina ishrane. Portal foodfacts.news proverio je šta stručnjaci kažu, da li je ovakav način ishrane održiv i treba li da se odreknemo namirnica koje su navedene kao zabranjene.

Rezultat je potpuno nezavistan od vrste

Iz Nutricionizam.hr kažu da su sledbenici navedene ishrane uvereni da ih je praćenje jelovnika za njihovu krvnu grupu dovelo do željenog rezultata.

“Ipak, rezultat je potpuno nezavistan od vrste krvne grupe“, navodi Josip Rešetar, mag. nutr. iz savetovališta za ishranu Nutricionizam.hr pojašnjavajući kako na primer, ukoliko osobe različitih krvnih grupa slede jelovnik za istu grupu, sve će postići jednake rezultate.

Komentariše kako zagovornici ove ishrane smatraju da konzumacija namirnica koje sadrže lektine nekompatibilne s određenom krvnom grupom može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih posledica.

Količina lektina, pojašnjava, u spomenutim grupama namirnica relativno je niska. Uz to, tokom procesa pripreme i probave dolazi do narušavanja njihove strukture, a zbog oba spomenuta faktora ne dolazi do vidljivih zdravstvenih posledica usled konzumacije namirnica koje sadrže lektine, čak i pri kontinuiranom unosu duže vremensko razdoblje.

“Osobe krvne grupe B i AB imaju na raspolaganju širok raspon namirnica te samim time, kod njih je rizik za pojavu deficita u ishrani relativno nizak“, ističe ovaj stručnjak za ishranu.

S druge strane, dodaje, raspon "dozvoljenih" namirnica kod 0 i A je bitno sužen, što će gotovo sigurno dovesti do nutritivnih deficita.

“Za postizanje prehrambenih ciljeva nije bitno jesi li krvna grupa A, B, AB ili 0“, zaključuje.

Izbalansiran odnos prema hrani je ono čemu treba težiti

Nutricionistkinja Iva Tokić iz nutricionističkog savetovališta Nutrivat navodi kako je studija iz 2013. godine koja je služila takođe i kao pregled svih radova do sada objavljenih na ovu temu, pokazala da nijedno do sada objavljeno istraživanje nije iznelo dovoljno dobar dokaz kako bi se ova teorija potvrdila.

“Nepostojanje razlike među krvnim grupama nakon povećanja unosa biljne hrane, potvrdilo je naučnu neutemeljenost ove teorije“, kaže.

Dodaje da je činjenica kako teorija takve ishrane isključuje visoko prerađenu hranu, preterane količine šećera, a uključuje povećan unos voća i povrća, pa iz tog razloga nije iznenađenje kako se ljudi, jednom kada započnu s ovim režimom ishrane, zaista osećaju bolje.

“Treba biti na oprezu jer potpuno isključivanje grupe namirnica bez zdravstvene indikacije nikada ne može biti dobro za naš organizam“, upozorava ona, pojašnjavajući da ukoliko smo umereni u količinama, ne postoji grupa namirnica koju bismo trebalo da eliminišemo iz ishrane.

“Uravnotežena ishrana, intuitivno jedenje i izbalansiran odnos prema hrani jeste ono čemu treba da težimo“, podseća.

Kako kaže, ukoliko ne preterujemo ni u čemu i dobro obradimo hranu koju jedemo, lektina ne treba da se plašimo jer je dokazano kako nemaju specifične uticaje, odnosno da se ponašaju jednako bez obzira na krvnu grupu.

Za kraj poručuje: “Ne podležite nepotvrđenim tvrdnjama, nutricionisti vas mogu savetovati“.

Usklađivanje ishrane sa krvnom grupom može biti štetno

Postoji studija koja je sprovela istraživanje na 1.455 ispitanika i pratila principe ishrane po krvnoj grupi A, pa su oni koji su primenjivali ovaj pristup imali bolje zdravstvene parametre.

Pridržavanje pravila prehrane po krvnoj grupi A povezano je s nižim indeksom telesne mase (ITM), opsegom struka, krvnim pritiskom, serumskim holesterolom, trigliceridima i insulinom. Ali, takve bolje parametre pokazale su i sve ostale krvne grupe.

Naučnici kažu da poboljšanja nisu iznenađujuća s obzirom da je naglasak ove ishrane na visokoj konzumaciji voća i povrća i niskoj konzumaciji mesnih proizvoda.

“To je slično prehrambenom obrascu koji preporučuju različita zdravstvena udruženja zbog njegove povezanosti sa nižim rizikom od kardiovaskularnih bolesti“, naglašavaju.

Pojašnjavaju takođe da je pridržavanje takvog načina ishrane povezano sa povoljnim učincima na neke faktore rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti, ali te su povezanosti bile nezavisne od vrste krvne grupe, tako da rezultati ne podržavaju hipotezu o ishrani po "krvnoj grupi".

“Ova otkrića stoga pokazuju da usklađivanje ishrane sa odgovarajućom krvnom grupom nije povezano sa dodatnim dobrobitima po zdravlje te da čak može biti povezano sa nekim štetnim učincima“, zaključuju.