Jaje, nutritivno blago i globalni prehrambeni div

Otkako je Plutarh, starogrčki filozof, istoričar i biograf postavio filozofsko pitanje šta je starije - kokoška ili jaje, naučnici su vekovima razbijali glavu pokušavajući da dođu do tačnog odgovora.

Prema evolucijskoj biologiji jaja su starija jer ima drugih vrsta koje ih nose, a postoje duže od kokoške, dok prema naučnicima proteine koji čine ljusku jajeta proizvode samo kokoške, pa tvrde da je ipak ona starija.

Ipak, ako govorimo o prvom kokošjem jajetu, prilično je sigurno kako ga je u nekom trenutku istorije snela ptica koja nije još bila kokoška.

I sad ti znaj, ko tu koga...

Prva konzumacija još u paleolitskom periodu

U svakom slučaju jaja su važna u ishrani zbog izuzetne hranljive vrednosti. Veliki sadržaj belančevina i kolina (poznat i kao vitamin J) svrstava ih u piramidi ishrane u istu kategoriju kao i meso.

Najraniji dokazi o konzumaciji potiču iz paleolitskog razdoblja (Gornji paleolit), pre otprilike 10.000 do 15.000 godina pre Hrista. Tada su ljudi prikupljali jaja različitih divljih vrsta ptica.

Ona koja danas konzumiramo potiču od divlje kokoške (Gallus gallus), koja je bila odomaćena u jugoistočnoj Aziji.

Prema starim zapisima, kokoške su postale domaće životinje (Gallus domesticus) između 2.000. i 3.000. godina pr. Hrista, prvenstveno u područjima današnje Indije, Burme i Tajlanda.

Jaja su bila cenjena i u starom Egiptu (oko 1.500. pr. Hr.), gde su bila deo ishrane, a često bila prikazana u umetnosti.

Rimljani su ih takođe konzumirali, a postoje zapisi o njihovom uključivanju u različita jela i gozbe. Koristili su ih i u medicinske svrhe vjerujući da imaju lekovita svojstva.

Najveće kokošje jaje bilo je teško 454 grama!

Tokom srednjeg vijeka, kokoške su postale popularne širom Evrope, a jaja postala važan izvor proteina. U to doba, zbog religijskih razloga, bila su zabranjena u određenim periodima (posebno tokom posta), pa su se ponekad čuvala do vremena kada su bila dozvoljena za konzumaciju.

Na svetu postoji više od 500 različitih rasa kokošaka, a spomenućemo samo nekoliko koje najviše daju jaja.

Pre svega to su hibridne rase isabrown i dominant, koje godišnje mogu da izlegnu više od 300 jaja, zatim leghorn i sussex (250), te plymouth (200).

Kako sprečiti prljanje jaja?

Najveće kokošje jaje ikad pronađeno na svetu bilo je teško 454 grama i ušlo je u Giniesovu knjigu rekorda. Kokoška rase beli leghorn izlegla ga je 1956. godine na farmi u Vinelandu, Nju Džerzi, SAD. Njegova veličina bila je rezultat neobičnog procesa, gde je kokoška snela jaje s nekoliko žumanaca, a imalo je dve ljuske. Treba napomenuti da je prosečna težina kokošjeg jajeta od 0,50 do 0,60 grama.

Inače, najveće na svetu snese noj, a može postići težinu i do 1,8 kilograma (oko 1.800 grama), što je čak oko 35 kokošjih jaja. Zbog svoje veličine imaju vrlo čvrstu ljusku koja može da izdrži težinu do 100 kilograma, što pomaže u zaštiti jajeta u divljini.

Najmanje na svetu snese kolibri, obično teže samo 0,4 grama i imaju prečnik od oko jedan centimetar. Ova jaja su toliko mala da mogu stati na vrh prsta, a veličina je proporcionalna veličini same ptice.

U Evropskoj uniji ima više od 350 miliona kokošaka nosilja, koje godišnje snesu blizu 6,7 miliona tona jaja, što je 7,36 odsto ukupne svetske proizvodnje.

Najveći proizvođači su Kina i SAD

Proizvodnja jaja ima veliki udeo u globalnoj prehrambenoj industriji. Prema podacima Statista, nemačke onlajn platforme specijalizovane za prikupljanje i vizualizaciju podataka, u 2023. godini u svetu je proizvedeno oko 91 milion tona (1,82 triliona komada), što je 225 komada po glavi stanovnika.

Gledajući vodeće svetske proizvođače, među prvih 20, čak njih 11 se nalazi na američkom kontinentu, a sedam ih je sa sedištem u Aziji.

Najveći svetski proizvođač je Cal-Maine Foods sa sedištem u SAD-u, koji ima 44,5 miliona nosilja, a odmah do njega je meksička kompanija Proteína Animal (PROAN) s 40 miliona, podaci su ovo specijalizovane stranice Poultry International.

Zatim slede Rose Acre Farms iz SAD-a s 25,5 miliona nosilja, tajlandska kompanija CP Group (20,7 miliona) i kineski Beijing Deqingyuan Agricultural Technology Co. Ltd. (20,6 miliona).

Kina je svetski lider, a prema podacima Statista u 2023. godini proizvela je čak 612,83 milijardi jaja! Sjedinjene Američke Države su takođe veliki igrač na tom tržištu. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede (USDA), prošle godine je u SAD-u proizvedeno 108,515 milijardi jaja, što je pad od 1 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Kada bude u celosti gotova analiza za 2024. godinu, pad će biti i izraženiji, jer su u toj godini zabeležili najveću pojavu ptičjeg gripa u istoriji, a eutanazirano je gotovo 60 miliona kokošaka.

To je prouzrokovalo nestašicu, enormno povećanje cena i pravu paniku među stanovništvom.

Holandija izveze jaja u vrednosti većoj od milijardu USD

Pet najvećih izvoznika su Holandija (vrednost izvoza od 1,068 milijardi USD), Poljska (518,784 miliona USD) Turska (411,056 miliona USD), Kina (288,808 miliona USD), Njoemačka (337,530 miliona USD). Najveći uvoznik su Sjedinjene Američke Države koje su u 2023. uvezle jaja u vrednosti od 110 miliona USD.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku koji je već obradio i 2024. navodi se da je Republika Srbija prošle godine proizvela 1,46 milijardi konzumnih jaja.

Prema podacima Državnog zavoda za statistiku u Republici Hrvatskoj je u 2023. godini proizvedeno 642,6 miliona komada jaja, što je značajan pad u odnosu na 2021. kada je postignuta rekordna količina od 736 miliona.

Kada je riječ o Bosni i Hercegovini, prema podacima entitetskih zavoda za statistiku, u Federaciji BiH je u 2024. godini proizvedeno 295,3 miliona komada jaja, a u Republici Srpskoj 471,1 miliona komada.

^{*Naslovna fotografija: Shutterstock/artistdesign.13, sergey kolesnikov}