Kako da lokalni proizvodi opstanu na tržištu, a da proizvođačima to ne bude izazovno?

Ruma je nedavno bila domaćin "Dijaloga o transformaciji prehrambenih sistema u Srbiji", događaja koji je održan u Konferencijskoj sali Kulturnog centra "Brana Crnčević". Reč je o panel diskusiji na temu "Zdrava ishrana i proizvodnja zdrave hrane", koji je organizovala Nacionalna asocijacija Serbia organika, u saradnji sa Ujedinjenim nacijama i uz pokroviteljstvo Ministarstva poljoprivrede i Opštine Ruma.

Veća vrednost tradicionalne hrane

Transformacija prehrambenih sistema je proces u kome svi zajedno učestvujemo, zbog toga je neophodna dobra komunikacija na svim nivoima, poručili su učesnici skupa.

Kako pametno iskoristiti lokalne resurse i omogućiti tradicionalnoj hrani da se bolje plasira na tržište, bila je jedna od tema dijaloga. Doktor Predrag Ikonić sa Naučnog instituta za prehrambene tehnologije je istakao da su potrošači u Srbiji shvatili i smatraju da je tradicionalna hrana zdravija od konvencionalne.

"Tradicionalna hrana se pravi u manjim serijama, i to od lokalnih sirovina sa manje ili bez aditiva i u tome se znatno razlikuje od konvencionalne", kaže Ikonić.

"Ideja nam je da nađemo način kako da kroz unapređenje prehrambenog sistema dođemo do boljeg zdravstvenog stanja cele populacije", istakla je u Rumi Jelena Milešević sa Instituta za medicinska istraživanja.

Odgovoran odnos prema resursima

Dijalogu o transformaciji prehrambenih sistema u Srbiji prisustvovala je i predsednica Opštine Ruma Aleksandra Ćirić.

"Zdrava hrana i transformacija prehrambenog sistema je vrlo važna za sve, ne samo za sadašnje generacije, nego u perspektivi i za daleku budućnost. Stoga smatram da smo na ovom panelu dobili korisne i konkretne savete i predloge kako da unapredimo proizvodnju hrane", istakla je predsednica Ćirić.

Ivana Simić iz Nacionalne asocijacije Serbia organika je naglasila da svi treba da se odgovornije odnosimo ka resursima.

"Želimo da skrenemo pažnju na globalnu kampanju Ujedinjenih nacija koja već postoji više godina. Treba svi da damo doprinos, da popravimo naš odnos prema resursima, znamo da su neobnovljivi. Moramo da razmišljamo o budućim generacijama, jer bez održivosti u svim sferama, nemamo šta da ostavimo budućim naraštajima", poručila je Simićeva.

Šta pokazuju analize?

Na ovoj panel diskusiji reči je bilo i o tome kako da lokalni proizvodi opstanu na konkurentnom tržištu, a da proizvođačima to ne bude izazovno. Sanda Klještanović iz rumske poljoprivredne i stručne službe istakla je da ta stanica prati određene proizvođače, odnosno njihov proces proizvodnje, a do sada je na analizu poslato više od 200 uzoraka različitih proizvoda.

"Svi uzorci su pokazali da da se radi o zdravstveno bezbednim proizvodima i da su svi oni u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane, ali i sa pravilnicima o preradi proizvoda biljnog ili životinjskog porekla. Jedini problem koji se javljao je onaj kod naziva proizvoda, kao i sastava, a što mora da bude u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu proizvoda", istakla je Klještanovićeva.

Na skupu u Rumi bilo je reči o tretiranju zemljišta, posledicama zagađenja i važnosti očuvanja životne sredine, ali i o konkretnim koracima ka uspešnoj proizdvodnji zdrave hrave u manjim poljoprivrednim gazdinstvima i plasmanu zdrave hrane na tražište. Učesnici dijaloga su ocenili da moramo zajedno raditi na poboljšanju kvaliteta, praćenju svetskih trendova, ali i usklađivanju sa zahtevima tržišta i regulative, dok istovremeno, moramo raditi na prilagođavanju poljoprivredne proizvodnje klimatskim promenama modernizacijom, edukacijom i efikasnijim korišćenjem prirodnih resursa uz što manji uticaj na životnu sredinu.