Kina uvela carine do 62 odsto na evropsku svinjetinu

Kinesko ministarstvo trgovine objavilo je uvođenje privremenih antidamping carina na svinjetinu i svinjske prerađevine iz Evropske unije.

Odluka je doneta na osnovu preliminarne istrage kojom je, prema navodima Pekinga, utvrđeno da su proizvodi iz EU na kinesko tržište stizali po cenama nižim od tržišnih. Carine se kreću od 15,6 do čak 62,4 odsto, a na snazi će ostati dok se ne završi istraga, piše Farmer.

Evropski proizvođači pod pritiskom

Prema procenama krovne organizacije evropskih poljoprivrednika Copa-Cogeca i Unije proizvođača i poslodavaca mesne industrije UPEMI, odluka će imati teške posledice za sektor svinjogojstva u EU. Kina je poslednjih godina bila jedno od ključnih izvoznih odredišta za evropsku svinjetinu, a ograničavanje pristupa tom tržištu znači da će se u Evropi stvarati veliki viškovi mesa.

"U prvom kvartalu ove godine tek je 20 odsto evropske proizvodnje svinjetine završilo na inostranim tržištima. Istovremeno beležimo rast broja zaklanih životinja, ali bez povećanja potražnje. To znači da će se viškovi neminovno gomilati, a cene padati", upozorava predsednik UPEMI-ja Vieslav Rožanski (Wiesław Różański).

Copa-Cogeca izrazila je "duboko žaljenje" zbog kineske odluke, naglasivši kako evropski proizvođači nisu koristili damping prakse i da su u potpunosti sarađivali u istrazi kineskih vlasti.

Politička dimenzija trgovinskog sukoba

Mnogi analitičari smatraju da se ne radi samo o privredi, već i o politici. Antidamping istraga pokrenuta je prošle godine, ubrzo nakon što je EU počela da razmatra uvođenje carina na kineska električna vozila. Nedavne mere protiv evropskog konjaka pokazuju da se Kina koristi trgovinskim instrumentima kao oblikom pritiska u političkim pregovorima.

Predsednik radne grupe Copa-Cogeca za svinjetinu Antonio Tavares oštro je reagovao. "Nedopustivo je da evropski proizvođači svinjetine postanu kolateralna žrtva političkih sporova. Komisija mora da preispita trgovinsku strategiju i osigura da se poljoprivredni sektor ne koristi kao pregovaračka karta".

Ekonomske posledice osjetiće se i unutar EU. Ako višak svinjetine ne uspe da se plasira na druga tržišta, doći će do niza lančanih reakcija kao što je pad otkupnih cena, pritisak na farme koje već rade s malim maržama, te destabilizacije celog lanca snabdevanja mesom.

Globalni kontekst i dodatni rizici

Situaciju dodatno komplikuju drugi trgovinski procesi. EU i SAD nedavno su sklopili dogovor o privilegovanom pristupu američke svinjetine evropskom tržištu, dok se pregovori s državama Merkosura (Brazil, Argentina, Paragvaj, Urugvaj) približavaju završnici. UPEMI upozorava da bi takvi sporazumi mogli dugoročno da podstaknu premeštanje proizvodnje u Južnu Ameriku, gdje su troškovi niži, a proizvodnja brže raste.

Ako se ostvari takav scenario, evropski uzgajivači mogli bi se suočiti sa dvostrukim udarcem: zatvaranjem kineskog tržišta i rastom konkurencije izvan EU.

Odluka Kine dolazi u trenutku kada je evropska svinjogojska industrija tek počela da se stabilizuje nakon godina pada cena i problema s afričkom svinjskom kugom. Novi trgovinski sukob mogao bi da poništi dosadašnji oporavak.

Evropska komisija za sada nije najavila konkretne protivmere, ali Copa-Cogeca i UPEMI pozivaju Brisel da reaguje brzo i odlučno. Bez podrške institucija, upozoravaju, mnogi proizvođači mogli bi biti prisiljeni da smanje proizvodnju ili potpuno napuste sektor.