Ko u Evropi plaća najvišu, a ko najnižu cenu hleba?

U 2019. godini cena hleba i žitarica u nekim razvijenim zemljama Evropske unije bila je i do tri puta viša u odnosu na manje razvijene, najnoviji su podaci Eurostata.

Ako uporedimo nivoe potrošačkih cena u zemljama sa indeksom prosečnog nivoa EU od 100, rezultati pokazuju da je u 2019. cena hleba i žitarica bila najviša u Danskoj (s indeksom nivoa cena od 151), a sledile su Austrija (133), Luksemburg i Finska (obe po 125). 

Nasuprot njima, najniži indeks imale su Rumunija (sa indeksom cena od 53), a sledi je Bugarska (65) i Poljska (70). 

Kretanje cena po gradovima širom EU

Ako posmatramo cenu pola kilograma svežeg belog hleba, norveško stanovništvo u gradu Stavangeru i Trondhajmu spremno je da plati najviše i to čak do tri evra (oko 350 dinara). Odmah iza njih je švajcarski grad Lozana sa cenom od 2,80 evra (330 dinara), a u tom rangu su i danski Odense i islandski Rejkjavik.

Sa druge strane, stanovnici Kišinjeva u Moldaviji, ukrajinskog Mikolajva i ruskog Perma imaju najnižu cenu hleba, tek 0,31 EUR (36 dinara), navodi Numbeo.

U Beogradu je cena hleba oko 50 dinara, a kada je reč o susednim zemljama, Dubrovnik ima čak najskuplji hleb u Hrvatskoj - oko 170 dinara za pola kilograma ove namirnice, u Sarajevu ćete za isto izdvojiti 62 dinara, a u Budimpešti 86 dinara.