Maslac je zdraviji od margarina?

U prehrambenom svetu jedna od najčešćih dilema jeste da li je maslac zdraviji od margarina? Maslac i margarin često su stavljani na suprotne strane prehrambenog spektra – jedan prirodan i tradicionalan, drugi industrijski i "moderniji". Ipak, kako su se prehrambene smernice, tehnologija i znanje o ishrani razvijali, tako se i percepcija o ova dva proizvoda počela menjati.

U poslednjih nekoliko godina sve se češće može čuti da je maslac "bolji i zdraviji izbor" kako navodi i Tportal. Ipak, da je li to zaista naučno utemeljeno ili je reč o trendu?

Margarin je u svojoj osnovi nastao kao jeftinija zamena za maslac, s ciljem da se koristi u širem krugu potrošača. U početku su se biljna ulja, koja su prirodno tečna, hidrogenizovala kako bi se dobila čvrsta konzistencija. Ipak, upravo su te masti odgovorne za povećani rizik od kardiovaskularnih bolesti, pa je kroz decenije stekao loš ugled.

Danas je situacija značajno drugačija. Tehnologija je napredovala, a proizvođači su pod pritiskom struke i tržišta izbacili štetne sastojke iz svojih formula. Margarini proizvedeni novijim tehnologijama više ne sadrže hidrogenizovane biljne masnoće.

Nove metode proizvodnje

Kako bi razjasnili dilemu, portal foodfacts.news razgovarao je sa magistrom nutricionizma Katarinom Vukelić, koja ističe da se proizvodnja neprestano razvija, u skladu s novim istraživanjima i napretkom tehnologije.

"Tvrdnja da je maslac zdraviji od margarina važila je u vreme kada su se oni proizvodili drugačijom metodom, tačnije kada su sadržali hidrogenizovane biljne masnoće, poznate i kao trans masti koje su dokazano štetne za zdravlje. Danas više nije tako", kaže.

Prema njenim rečima, maslac ima prednost kada je reč o sadržaju vitamina D, a zbog visokog procenta masnoća predstavlja i dobar izvor energije. Ipak, ono što ga najviše izdvaja je specifičan ukus koji daje jelima, što ga čini omiljenim izborom u kulinarstvu.

Maslac zdravija opcija? Ima li naučne podloge?

Razgovarali su sa još jednom stručnjakinjom o istoj temi. Margita Zlatić Crnković, mag.nutr., koja je specijalistica za anoreksiju i emocionalno prejedanje kaže da se maslac, tradicionalna masnoća životinjskog porekla, sve češće vraća na stolove – i to ne samo zbog ukusa, već i zahvaljujući novim naučnima saznanjima.

Dugo se smatrao "neprijateljem zdravlja" zbog visokog procenta zasićenih masti koje su povezivane s rizikom od srčanih bolesti. Ipak, novija istraživanja pokazuju da stvari ipak nisu tako crno-bele.

Efekat zasićenih masti, napominje stručnjakinja, zavisi od celokupnog prehrambenog obrasca, vrste masnoća koje ih zamenjuju, kao i od načinu života. Drugim rečima, maslac sam po sebi nije nužno problem – ključ je u ravnoteži i kontekstu ishrane.

Ova promena u naučnoj perspektivi dovodi do sve veće rehabilitacije maslaca u javnosti i sve češće upotrebe u kućnoj i profesionalnoj kuhinji.

Koliko je previše?

Kada je reč o konzumaciji masnoća, stručnjaci preporučuju da ukupni dnevni unos ne prelazi 30 do 35 odsto ukupnog kalorijskog unosa, od čega zasićene masti treba da čine manje od 10 odsto. To uključuje sve izvore masti, a ne samo maslac i margarin, već i ulja, orašaste plodove, meso, mlečne proizvode i slično.

"Prednost treba dati biljnim uljima, posebno onima bogatim nezasićenim mastima, poput maslinovog, repičinog ili lanenog ulja. Takođe, važno je uključiti i plavu ribu kao vredan izvor omega-3 masnih kiselina", ističe Vukelić.

Šta se preporučuje za konzumiranje deci i sportistima?

"Deci se savetuje uravnotežen unos zdravih masti, pri čemu se prednost daje nezasićenim mastima koje se nalaze u ribi, orašastim plodovima, semenkama i visokokvalitetnim biljnim uljima", naglašava Zlatić Crnković.

Napominje da sportistima, zbog njihovih većih energetskih potreba, obe vrste masnoća mogu da budu deo ishrane, ali je pritom važno paziti na kvalitet i sastav odabranih masti.

"Pozivaju se na oprez osobe koje imaju povišen rizik od kardiovaskularnih bolesti. Kod njih je preporuka da biraju biljna ulja i masti s niskim udelom zasićenih masnoća, kako bi se dodatno očuvalo zdravlje srca i krvnih sudova", upozorava.

Tvrdnja da je maslac zdraviji od margarina nije tačna. Za zdravlje nije presudno birati između njih već obratiti pažnju na ukupni unos masti u danu. Uz pomoć novijih tehnologija proizvodnje, margarin nije više nezdrav kao što je pre bio. Umerena konzumacija, bez obzira na izbor, neće ugroziti zdravlje. Ključ je u ravnoteži i informisanosti. Bez obzira što je maslac biljnog porekla, ne znači da je potpuno zdrav, a margarin nezdrav, jer kako kaže naša sagovornica nutricionistkinja Katarina Vukelić: "I zmijski otrov je prirodan, ali nije zdrav“.