Ni gram konzervansa, a ni šećera - na gazdinstvu porodice Petrović nastaju sokovi iz domaćeg voća

Zajednička interesovanja i ljubav prema voćarstvu navela je mladi bračni par Petrović iz Lazarevca kraj Kruševca da proširi već postojeće zasade jabuke, kruške, kajsije i šljive i počne ozbiljnije da se bavi ovom poljoprivrednom granom.

Jelena i Aleksandar danas obrađuju 10 hektara voćaka, a pored toga se bave i proizvodnjom sadnica kao i preradom svežih plodova. Sa željom da naprave sok koji bi s ponosom dali najpre svojoj deci, roditeljima i prijateljima, stvorili su sopstveni brend Gala product po kome su i poznati na društvenoj mreži Instagram. Danas, njihovi hladno ceđeni sokovi stižu do kupaca pravo iz voćnjaka, sa minimalnom obradom i maksimalnom hranljivošću.

Na početku razgovora Jelena nam pojašnjava kako je sve počelo i zašto su se odlučili baš za ovaj vid prerade.

Kombinuju više vrsta voća

"Nakon što smo obovili zasade, povećali površine, prvih par godina su nas zadesile vremenske nepogode poput prolećnog mraza i grada, pa smo odlučili da uložimo više, pre svega u protivgradne mreže", kaže ona.

Vrlo brzo su počeli da se bave i proizvodnjom sokova, jer im se nije isplatilo da prevoze jabuku stotinu kilometara daleko po ceni od 9 dinara po kilogramu. Da ne bi zavisili od drugih, rešili su da prerađuju sveže plodove u sok, koji neće morati odmah da se proda kao što je to slučaj sa svežim voćem.

"Uvek kombinujemo dve ili više vrsta voća, pa tako izrađujemo sokove od maline i jabuke, jabuke i šargarepe, maline i kupine i druge", ističe Petrovićeva i dodaje da po prvi put nisu mogli da naprave nijednu kombinaciju soka sa kajsijom, jer je mraz potpuno uništio zasad.

Voćar Dragan Novaković: "Sa smanjenim prinosom, visoka cena šljive ne igra nikakvu ulogu"

Ova godina je, kaže, katastrofalna za voćarsku proizvodnju, a u prilog tome govori i činjenica da su, nažalost, ostali bez 80 % roda. Tamo gde su trebali da uberu 15 tona šljive, uspeli su da sakupe samo tonu i po. Čak ni navodnjavanje nije pomoglo biljkama da se izbore protiv visokih temperatura koje se nastavljaju i tokom avgusta meseca.

Inače i izvoze, ali ove godine nema dovoljno roda za to

"Godina je loše počela. Najpre nas je zadesio mraz, potom grad, a onda i suša, što se odrazilo na visoku cenu voća. Kvalitet koji prethodnih godina nikako nije bio prihvatljiv za prodaju, ove godine jeste", napominje naša sagovornica.

Voće koje po kvalitetu pripada prvoj klasi se prodaje, dok druga klasa ide za preradu. Petrovići se takođe bave i izvozom, međutim ove godine nemaju kvalitetnu robu za to.

Kada je u pitanju proces proizvodnje sokova, plodovi se najpre klasiraju, zatim sledi pranje, mlevenje, ceđenje, pasterizacija, punjenje flašica, hlađenje i etiketiranje. Adekvatno upakovani šalju se restoranima, kafićima, prodavnicama, a odnedavno se prodaju i putem društvenih mreža.

Ulažu u kvalitet, nije cilj samo prodati

"Biramo najbolje plodove, koristimo savremenu tehnologiju za očuvanje svežine i ulažemo u standarde kvaliteta, jer naš cilj nije samo da prodamo proizvod, već da izgradimo poverenje i zajednicu ljudi koji cene prave vrednosti", kaže nam.

Petrovići redovno posećuju bazare, ali i inostrane sajmove na kojima prezentuju svoje proizvode. Izvoze skoro 90% voćnih sadnica, dok sokove uglavnom prodaju našem tržištu.

Između ostalog bave se i proizvodnjom voćnih sadnica na površini od 6 hektara, a Petrovićeva nam pojašnjava kako treba da izgleda jedna zdrava i kvalitetna sadnica.

"Mora da ima dobar kalem, a ne sme biti ni previše velika, ni previše mala", kaže ona.

Naročito je važno za proizvođače, da se sadnjom ne završava posao, već ta sadnica mora da se okopava, reže, neguje i prihranjuje kako bi nastavila normalan rast i razvoj i dala rod.