Od krem sira po svekrvinom receptu, do uspešne porodične mlekare "Kajsija"

U Zlatiborskom okrugu, na obroncima planine Povlen, kraj Kosjerića, nalazi se selo Radanovci. Nekada poznato po kadrovima kultnih filmova "Žikine dinastije", danas po mlekari "Kajsija" koja je deo poljoprivrednog gazdinstva Gligorijević. Kolege iz fakultetske klupe, a sada i supružnici, Ivana i Dejan, odlučili su da nakon diplomiranja svoj život nastave na selu i tu osnuju porodicu, ali i otpočni svoj posao.

S obzirom na to da su se Gligorijevići decenijama unazad bavili stočarstvom, ovaj mladi bračni par rešio je da proširenjem proizvodnje zaokruži čitav jedan proizvodni ciklus. Izrada mlečnih proizvoda delovala je sigurnija i isplativija opcija od same prodaje mleka.

U želji da saznamo kakav je bio njihov zajednički početak i zašto sada mlekara nosi naziv "Kajsija", razgovarali smo sa diplomiranom inženjerkom fitomedicine Ivanom Gligorijević koja je svoju fakultetsku diplomu ostavila po strani i opredelila se za prehrambenu proizvodnju.

"Farma trenutno broji oko četrdesetak grla, od toga je 20 muznih krava, a ostalo su junice, telad i bikovi", kaže ona.

Sve je počelo u vreme korone

Prvi proizvod od mleka koji su napravili bio je krem sir, ali ne klasičan, već je imao specifičnu strukturu.

"Krem sir smo počeli da pravimo u vreme korone, a recept sam dobila od svekrve. Specifičnost ovog sira se ogeda u tome što se istovremeno može seći na kriške i koristiti kao namaz", pojašnjava Gligorijevićeva i dodaje da su najpre napravili i prodali svega 2,5 kilograma ovog sira.

Proces izrade, kaže ona, počinje kuvanjem mleka kome se ne skida kajmak. Za podsiravanje je neophodna starter kultura kao i sirilo. Nakon toga sledi ceđenje, dodatak soli, a posle dva do tri dana se pakuje i distribuira.

"Pakovanja su od 350 i 750 grama i sada ga ne pravimo puno, jer iziskuje mnogo vremena."

Lisnati sir najtraženiji

Uprkos svemu, nisu se zaustavili kod prvog proizvoda već su kovali nove planove. Kada je Ivana bila u poodmakloj trudnoći rešili su da naprave veći prostor gde će preraditi ne samo svoje, već i mleko drugih proizvođača. Tada je nastala mlekara "Kajsija".

"Ime mlekare nastalo je po uzoru na drvo kajsije, staro više od 50 godina koje se nalazi ispred porodične kuće i koje je svedok lepih i manje lepih momenata koji su pratili našu porodicu i snažno odolevalo vremenu, bolestima i nepogodama", objašnjava naša sagovornica i dodaje da iz daljine izgleda kao da drvo svojim granama grli kuću, jer je i nagnuto ka njoj.

Od mlečnih proizvoda trenutno u ponudi imaju sirni namaz, mladi, kao i lisnati sir koji je najtraženiji od svih.

"Kod spremanja lisnatog sira interesantan je proces razlivanja, jer se gruš ne pusti odjednom kao kod ostalih sireva, već se sipa samo 50 litara. Grudnjača se potom zatvara, pokriva se plastičnim pločama, i na njih postavlja nova. Grudnjače se moraju na taj način razdvojiti", navodi naša sagovornica.

Nakon toga, sledi proces ceđenja koji traje oko devet sati, a potom se sir seče na listiće od tri do pet milimetara, soli, pakuje u kantice od pet kilograma, pa u komoru, a onda i distribuira prehrambenim prodavnicama širom Beograda. Takođe, svake druge nedelje dostavlja se i stalnim kupcima u Novom Sadu.

Iz Finske u Pričević: Mia je izabrala Ivana, srpsko selo i život sa stotinu ovaca

"Neophodno je posebnu pažnju usmeriti na higijenske uslove, kako muže, tako i pripreme mlečnih proizvoda. Sve mora biti čisto kako bi proizvod zadržao kvalitet."

Svako na svom zadatku

Da bi se zadovoljile potrebe svih grla na farmi, Gligorijevići obrađuju dvadesetak hektara zemlje na kojoj pretežno seju lucerku, kukuruz i strna žita, a sami prave i koncentrovane smeše za ishranu goveda, jer imaju i mešaonu.

Svako je, kaže, na svom radnom zadatku. Svekrva je zadužena za mužu, suprug i svekar za radove u polju, a deca pomažu u svim poslovima na imanju.

"U planu nam je proširenje mlekare, s obzirom da je popunjen kapacitet, a trenutno tragamo i za radnicima", kaže nam Ivana za kraj razgovora.