Paradajz - nekada smatran otrovnim, danas hrani ceo svet

Paradajz (Solanum lycopersicum), danas nezaobilazan u svetskoj kuhinji i prehrambenoj industriji, ima bogatu istoriju koja seže do Južne Amerike, konkretno područja današnjeg Perua, Bolivije i Čilea. Prve su ga kultivisale andske civilizacije, a u Evropu je stiglao u 16. veku nakon španskih osvajanja.

U početku su ga smatrali otrovnim. Naime, u 17. i 18. veku u Evropi, posebno među aristokratijom, jelo se iz kalajisanih tanjura sa visokim procentom olova. Paradajz je kiseo, a kiselina iz ploda je izvlačila olovo iz tanjira, što je izazivalo trovanja, često sa smrtnim posledicama, a ljudi nisu krivili posuđe nego - paradajz. Istovremeno, siromašni deo stanovnika konzumirao je hranu iz drvenih posuda, tako da kod njih nije dolazilo do trovanja.

Ipak, vrlo brzo osvojila je mediteranske trpeze, najpre u Italiji, Španiji i Francuskoj, postavši nezamenljiv sastojak kuhinje i prerađivačke industrije.

Godišnje se proizvede više od 186 miliona tona

Prema podacima FAO-a za 2022., u svetu je proizvedeno više od 186 miliona tona paradajza. Najveći proizvođač je Kina s 68 miliona tona, što predstavlja čak 37 odsto globalne proizvodnje. Slede Indija s 20,7 miliona tona, Turska s 13 miliona tona, Sjedinjene Američke Države s 10,2 miliona tona, te Egipat, Italija, Meksiko, Brazil, Nigerija i Španija. Ove zemlje zajedno čine više od 75 odsto svetske proizvodnje.

Zanimljivo je da Holandija, iako teritorijalno mala, ostvaruje najveći prinos po hektaru s neverovatnih 476 tona po hektaru zahvaljujući sofisticiranim staklenicima i visoko tehnološkoj poljoprivredi.

Globalna trgovina svežim i rashlađenim paradajzom u 2023. godini dostigla je vrednost od 11,5 milijardi američkih dolara, uz godišnji rast od 10,4 odsto. Uvezeno je oko 7,6 miliona tona, a izvezeno približno isto toliko.

Meksiko prednjači kao izvoznik s vrednošću od 3,06 milijardi dolara, slede Holandija (1,71 milijarda), Maroko (1,59 milijardi), Španija (1,42 milijarde) i Turska (614 milijuna). S druge strane, SAD je najveći uvoznik s 3,31 milijardu dolara (29 odsto ukupnog svetskog uvoza), zatim Nemačka (1,71 milijarda), Francuska (1,13 milijardi) i Ujedinjeno Kraljevstvo (725 miliona).

SAD godišnje uvozi oko 2,1 milion tona paradajza, većinom iz Meksika, koji dominira američkim tržištem još od 2000. godine.

Niskokalorična namirnica bogata nutrijentima

Omiljeno povrće koje se iz perspektive botaničara smatra voćem, nezaobilazan je sastojak u svežem stanju, ali njegova glavna vrednost za prehrambenu industriju leži u preradi. Koristi se u proizvodnji koncentrata, sokova, pirea, paste, kečapa, pelata i u obliku sušenog. Zbog visokog sadržaja suve materije i manjeg procenta semenki, za industrijsku preradu najčešće se koriste sorte tipa Roma i slične mesnate sorte.

Paradajz je niskokalorična namirnica bogata nutrijentima. Energetska vrednost mu je 18 kcal na 100 grama, sadrži 94 odsto vode, vitamine A, C, K, folnu kiselinu, minerale kalijum i mangan, kao i vlakna: 1,2 g / 100 g.

Takođe je bogata antioksidansima, posebno likopenom, koji je povezan s nižim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i određenih vrsta raka. Zanimljivo je da se likopen bolje apsorbuje kada je kuvan i konzumiran uz masnoće, što čini termički obrađen (umaci, supe) još korisnijim za zdravlje.

Postoji više stotina sorti paradajza, koje se mogu klasifikovati prema obliku, veličini i nameni: okrugle (globe, beefsteak), koje su i najčešće na tržištu, zatim Roma, duguljastog oblika, idealna za preradu, Cherry i grape, male, slatke, za grickanje ili salate, te Heirloom, tradicionalne sorte s raznim bojama i ukusima.

Dolazi u različitim bojama, crvenoj, narandžastoj, žutoj, zelenoj, crnoj pa čak i ljubičastoj. Neke poznate sorte uključuju Black Krim (crna), Green Zebra (zelena), Yellow Pear (žuta).

Prema službenim podacima Ginisove knjige rekorda, najveći uzgojen na svetu teži 4,896 kilograma, uzgojen je u saveznoj državi Minesota (SAD), 8. jula 2020. na polju Dana Sutherlanda.

Ovaj gigantski paradajz pripada sorti "Domingo", koja je poznata po svom potencijalu za ogromne plodove ako se pravilno neguje, a to uključuje bogato đubrenje, zalivanje i pažljivo proređivanje cvetova kako bi biljka koncentrisala energiju na samo jedan ili dva ploda.

Srbija među 10 najvećih evropskih proizvođača

U susednoj Hrvatskoj, proizvodnja je udvostručena u samo godinu dana, najviše zbog Podravke koja se u preradi okrenula isključivo paradjzu s domaćih polja.

Deformacija ploda paradajza poznata kao "mačje lice": šta je uzrok i kako reagovati?

Kao članica EU, Hrvatska je uključena u evropsku proizvodnju paradajza koja ukupno iznosi oko 6 miliona tona godišnje. Prema podacima tamošnjeg Državnog zavoda za statistiku, lani je proizvedeno ukupno 46.776 tona, od čega je 40.216 tona bilo namenjeno tržištu, a ostatak pretežno za sopstvene potrebe, dok je 2023. proizvedeno ukupno 26.906 tona.

Prema podacima Federalnog saveza za statistiku, u Federaciji BiH, paradajz se u 2023. godini ugajao na površini od 1.910 hektara, proizvedeno je 19.748 tona, što je prinos od 10,4 t/ha. U Republici Srpskoj u 2024. površine pod paradajzom bile su 980 hektara, ukupan rod bio je 10.945 tona, odnosno 11,2 t/ha.

Srbija ima znatno veću proizvodnju, a prema podacima FAO-a, reč je od oko 2 miliona tona godišnje, što spada među 10 najvećih evropskih proizvođača. Proizvodnja je usmerena na domaće tržište, ali i na prerađivačku industriju koja izvozi deo gotovih proizvoda.

Paradajz je jedan od najvažnijih poljoprivrednih proizvoda na svetu. Njegova nutritivna vrednost, prilagodljivost u kuhinji i veliki potencijal za industrijsku preradu čine ga ključnim elementom globalnog prehrambenog sistema. Zemlje poput Kine, Meksika i Holandije definišu ritam svetskog tržišta, dok je region jugoistočne Evrope suočen s izazovima konkurentnosti, ali i s velikim potencijalom za dalji razvoj, posebno u plasteničkoj i prerađivačkoj proizvodnji.

^{*Naslovna fotografija: Depositphotos/budabar, Shutterstock/artistdesign.13}