Prerada voća i povrća donosi veću zaradu

Prodaja gotovih proizvoda, preko interneta ili na sajmovima i manifestacijama, veoma je važna za mala porodična poljoprivredna gazdinstva, jer tako mogu ostvariti veći prihod. Iako su suočeni sa velimi tržištem, interesovanje za domaće proizvode raste iz godine u godinu. Većina malih poljoprivrednih gazdinstava nema specijalizovanu proizvodnju, već se uglavnom nude proizvodi širokog spektra. 

Veći posao, ali i zarada

Sokovi, džemovi, slatko, zimnica, samo su deo proizvoda koji traže kupci, prvenstveno zbog porekla sirovina. Iako prerada voća i povrća zahteva dodatnni rad, to ujedno može da bude i podsticaj da se u posao uključi više članova domaćinstva. 

Rade Filipović sa svojom porodicom u kućnim uslovima godišnje na tradicionalan način napravi oko 4.000 tegli i flaša raznih proizvoda od voća i povrća.

"Ovim poslom se bavimo već sedam godina, supruga i ja i nastupamo na dosta sajmova, to nam je prilika da dođemo do kupaca. U našem okruženju malo se prerađuje voća i povrća. Da bi se zaradilo, treba malo više uložiti u preradu. To je ujedno i moja poruka mladima, a sve ih je manje u ovom poslu", kaže Filipović.

Sok od trnjine zaboravljen

Filipovići najviše prave matične sokove koji izazivaju veliku pažnju kod kupaca, a jedinstveni su po proizvodnji soka od drenjine.

"Pored soka od maline, imamo i sok od aronije, borovnice, crne maline, gloga, crne ribizle, breskve i trnjine, što je neobično za naše krajeve. To je izuzetno zdrav sok od voća koje je neopravdano zapostavljeno u našoj ishrani", kaže on.

Trnjina je žbunasta biljka, cveta u martu i aprilu, a sazreva u septembru. Ipak, zbog svog oporog ukusu, savetuje se da se bere posle prvih mrazeva. Plodove treba oprati, očistiti od peteljki i kuvati, a kad omekšaju propasirati. Na svaki kilogram trnjina dodaje se 2,5 litara vode i 250 grama šećera. Kad provri, kuvati još desetak minuta i sipati u flaše, a potom čuvati na tamnom mestu. 

Direktna prodaja ili preko interneta?

Svoje proizvode, Filipovići uglavnom prodaju kupcima direktno i smatraju da je kvalitet ono zbog čega se kupci vraćaju.

"Smatram da je direktan kontakt najbitniji, jer kupci kada probaju naše sokove, ponovo se vraćaju i uzimaju. Sad je moderna prodaja preko interneta, ali mi još nemamo urađen sajt. To bi bilo sigurno bolje, što se tiče same prodaje, ali šta je tu je, tako je za sada", kaže naš sagovornik.

Na konačnu cenu proizvoda, pored voća utiče mnogo toga, pre svega ambalaža koja je poslednjih godinu dana poskupela.

"Svi proizvodi su potpuno prirodni, bez ikakvih dodataka, hemije, konzervansa, a da bi ostali takvi, radimo potpunu pasterizaciju i sokove sipamo u staklenu ambalažu. Najveći problem su flaše jer su poskupele više od 70 odsto, a najveće zlo je što ih nema", kaže ovaj proizvođač i dodaje da ih ne prave u Paraćinu i da, ako ih ne bude do avgusta, ne zna šta će da radi.

Na svom gazdinstvu, Filipović gaji jabuke i šljive, ali ocenjuje da je ova godina izuzetno loša, kada je u pitanju voće i da nijedne vrste neće biti kao ranijih godina. 

Inače, potražnja za proizvodima pripremljenim na tradicionalan način u stalnom je porastu, pa stručnjaci preporučuju da porodično gazdinstvo umesto kvantiteta treba da podiže kvalitet i raznovrsnost proizvoda jer cena može da bude i do tri puta veća u odnosu na vrednost primarnog proizvoda.