Slobodni pad cena šećera: Zatvaraju se šećerane, sektor strahuje od kolapsa

Evropska industrija šećera suočava se s ozbiljnom krizom. U jeku kampanje prerade šećerne repe, krovne organizacije sektora CEFS (Evropsko udruženje proizvođača šećera) i CIBE (Udruženje evropskih proizvođača šećerne repe), upozoravaju na dramatično pogoršanje stanja na tržištu i pozivaju Evropsku komisiju na hitnu reakciju, piše Agrarheute.

Samo ove godine najavljeno je zatvaranje pet šećerana u Evropskoj uniji, dok jedna fabrika u najavljenoj kampanji više neće prerađivati šećernu repu. Iako, prema Nemačkom udruženju šećerne industrije (WVZ), pogoni u toj zemlji zasad nisu pogođeni, pad cena šećera sve više preti održivosti celog sektora.

Pad cena zbog globalne prekomerne proizvodnje

Glavni uzrok krize je snažan pad cena šećera na evropskom i svetskom tržištu. Nakon vrhunca u decembru 2023., cene u EU pale su za čak 38 odsto. Istovremeno, svetska cena šećera u jesen 2025. iznosila je oko 14,4 američka centa po funti, što je 25 do 35 odsto manje nego godinu ranije, a ujedno i najniži nivo u poslednjih pet godina.

Pad cena posledica je velike prekomerne proizvodnje u Brazilu, Indiji i Tajlandu, ali i snažnih špekulacija na robnim berzama. Prema oceni industrije, trenutne cene nisu ekonomski održive za evropske proizvođače.

Najveći svjetski proizvođač šećera zatvara veliki pogon zbog smanjenja duga

Pod pritiskom tržišta, površine pod šećernom repom u EU za tržišnu godinu 2025./26. smanjene su za gotovo 11 odsto. Uprkos tome, povoljne agroklimatske prilike upućuju na visoke prinose. U Nemačkoj se, prema procenama WVZ-a, očekuje iznadprosečan prinos od 81,8 tona po hektaru te ukupna proizvodnja veća od 28,5 miliona tona repe.

Iako se radi o dobroj proizvodnoj godini, pozitivni rezultati ne mogu da ublaže negativne tržišne trendove. CEFS i CIBE upozoravaju da se u narednoj agro godini 2025./26. očekuju visoke zalihe šećera, što će dodatno pojačati pritisak na cene.

Bescarinski uvoz dodatno destabilizuje tržište

Posebnu zabrinutost izaziva nagli rast bescarinskog uvoza šećera u EU. Uz redovne uvozne kvote, velike količine šećera ulaze na tržište kroz sistem aktivne prerade (Inward Processing Procedure - IPP), koji omogućava uvoz sirovina radi prerade. Iako je mehanizam izvorno namenjen reeksportu, prema navodima industrije on otvara vrata jeftinom šećeru iz Brazila bez carina.

Prema podacima WVZ-a, do avgusta 2025. u EU je bescarinski uvezeno oko 470.000 tona sirovog šećera i 135.000 tona belog šećera, od čega gotovo 440.000 tona potiče iz Brazila. Industrija upozorava da takav šećer često ne zadovoljava evropske socijalne i standarde životne sredine.

Predsednik CIBE-a Marsel Jehes i predsednik CEFS-a Đovani Tamburini pozvali su Evropsku komisiju i države članice da ozbiljno shvate upozorenja sektora i preduzmu mere za stabilizaciju tržišta šećera. Kao ključne korake navode privremenu obustavu uvoza šećerne trske kroz sistem aktivne prerade te dosledniju i snažniju primenu instrumenata Zajedničke organizacije tržišta (GMO).

Bez brzog delovanja, upozoravaju udruženja, evropska industrija šećera mogla bi da se suoči sa daljim zatvaranjem pogona i gubitkom konkurentnosti na globalnom tržištu.