Štetnost margarina: Povećava rizik od neplodnosti i endokrinih poremećaja?

Iako je margarin široko rasprostranjen u prehrambenoj industriji i domaćinstvima, njegova uloga u izazivanju hormonskih poremećaja i smanjenju plodnosti postaje sve više predmet istraživanja.

Tako i razni portali u svojim člancima navode kako su neke studije pokazale da unos biljnih sterola iz margarina povećava rizik od endokrinih poremećaja i neplodnosti.

Predstavlja li njegova konzumacija problem zdravlju?

"Da nekim slučajem odgovaram na ovo pitanje 2005. godine, rekao bih da postoji mogućnost povećanog rizika od neplodnosti usled povećane konzumacije i da su glavni krivac trans masne kiseline (TMK) koje su u literaturi jasno povezane s neplodnošću žena i poremećajima u razvoju fetusa", kaže za portal foodfacts.news dr sc. Jozo Ištuk s Agronomskog i Prehrambeno tehnološkog fakulteta Mostar.

Tek konzumacijom od 600 g premašujemo preporučeni dnevni unos

Međutim, dodaje, savremeni postupci proizvodnje u velikoj su meri smanjili sadržaj TMK u margarinu, a regulativa Europske unije o unosu trans masti (2019/649) ograničila je njihov sadržaj na najviše 2 grama na 100 grama masti u prehrambenim proizvodima.

"Margarini na tržištu su debelo ispod te granice što sugeriše da njegova konzumacija neće povećati rizik od neplodnosti i endokrinih poremećaja", ističe dodajući da je okretanje proizvoda i čitanje deklaracije svakako preporučeno jer na taj način možemo pratiti količinu TMK i zasićenih masti.

Kako kaže, funkcionalni margarini obogaćeni omega - 3 masnim kiselina ili fitosterolima mogu pružiti dodatne koristi, ali i tu treba biti oprezan i umeren. Maslac se često spominje kao prirodna alternativa bez industrijskih TMK uz vitamine topive u mastima, ali je takođe bogat zasićenim masnim kiselinama koje mogu imati potencijalno negativan efekat na nivoe LDL kolesterola, čime se opet vraćamo na dobro staro pravilo umerenosti.

Prema njegovim rečima, preporučeni ili maksimalni unos se nikad ne odnosi na namirnice poput na primer margarina nego na nutrijente, pa možemo na ovo pitanje gledati kroz prizmu unosa TMK.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO), energija iz trans masnih kiselina trebala bi da čini manje od jedan odsto ukupnog dnevnog unosa. Ako to prevedemo na ishranu od 2500 kcal dnevno i uzmemo u obzir da margarin u proseku sadrži 0,5 % TMK, proizlazi da bismo trebali uneti oko 600 grama da bismo premašili preporučeni maksimum. "Da li je to realan problem, možete zaključiti sami", poručuje Ištuk.

Povremena i umerena konzumacija može biti prihvatljiva

Diplomirana nutricionistkinja Amela Ivković O'Reili navodi da nisu sve vrste margarina iste, ali određeni sastojci koji se mogu nalaziti u njemu, posebno u industrijskim jeftinijim verzijama mogu negativno uticati na hormonski sistem.

Kako saznajemo, TMK koje su se ranije često nalazile u njemu, posebno pre zabrana i strožih regulacija, povezivane su s povećanim rizikom od insulinske rezistencije, upalama niskog intenziteta, negativnim efektom na ovulaciju i plodnost kod žena te smanjenim kvalitetom sperme kod muškaraca.

"Emulgatori, konzervansi i veštačke arome koji se mogu nalaziti u njemu u nekim slučajevima deluju kao endokrini disruptori ometajući rad hormona poput estrogena ili progesterona i štitnjače", pojašnjava.

Zdravije alternative, otkriva, mogu biti:

• Maslac – posebno ukoliko je iz ekološkog uzgoja, sadrži butirat, konjugiranu linolnu kiselinu (CLA) i vitamine topive u mastima (A, D, K2)
• Ghee maslac – još svarljiviji i stabilniji na visokim temperaturama
• Ekstra devičansko maslinovo ulje – za hladnu pripremu i lagano kuvanje
• Kokosovo ulje – stabilno na visokim temperaturama, bez trans masti

Ivković O'Reili kaže takođe kako WHO preporučuje da unos trans masti bude manji od jedan odsto ukupnog dnevnog energetskog unosa, što je, objašnjava, otprilike manje od dva grama dnevno za odraslu osobu.

Ipak, ako margarin koji se koristi ne sadrži trans masti i ima jednostavan sastav bez aditiva, povremena i umerena konzumacija može biti prihvatljiva, ali ipak upozorava: "Kod osoba s hormonskim poremećajima, problemima sa štitnom želzdom, plodnošću ili autoimunim bolestima preporučuje se izbegavanje margarinskih proizvoda u korist prirodnih masti".

Da li prerađena hrana mora nužno da bude loša?

Tvrdnje da margarin povećava rizik od endokrinih poremećaja i neplodnosti nisu tačne. Može da sadrži određeni procenat trans masnih kiselina čiji unos treba ograničiti na jedan odsto ukupnog energetskog unosa dnevno, ali povremena i umerena konzumacija može da bude deo uravnotežene ishrane. Ipak, svakako se preporučuje oprez kod gore spomenutih stanja i bolesti.