Suvomesnati proizvodi nisu skupi, ako su domaći?

Domaći delikatesi poput šunke, slanine, kulena, kobasice, čvaraka, rebarca, švargle, omiljeni su proizvodi na stolu svakog gurmana i poštovaoca tradicionalne dobre hrane.

Na tradicionalan način, baš kako su radili naši stari godinama unazad, i danas domaćini pripremaju suvomesnate proizvode ručno, bez upotrebe veštačkih boja i pojačivača ukusa uz dimljenje na dimu od bukovog drveta i sušenje na promaji.

Proizvodi od mesa koji konkurišu poznatom brendu, a vole ih i u inostranstvu?

Iako se često može čuti da ovaj stari običaj sve više nestaje iz seoskih dvorišta, ima onih tradicionalista koji ga se nikada ne bi odrekli. Navikli na domaću hranu i domaće proizvode, za njih priprema prerađevina predstavlja poseban ritual.

Domaće je najbolje

Jedan od njih je Zoran Veselinović iz Sremskog Jarka koji duže od 50 godina u svom dvorištu organizuje svinjokolj. Tako priprema meso za svoju porodicu, a proteklih nekoliko godina i za prodaju. U tu svrhu su i registrovali delatnost kao preradu mesa na tradicionalan način. Krenuli su sa 40, a sad za preradu imaju 100 svinja.

"Posao sa prodajom suvomesnatih proizvoda pod nazivom "Sremska pušnica" osmislio je moj sin tako što su njegovi prijatelji i poznanici probali naše proizvode i oduševili se", rekao je naš sagovornik objašnjavajući da sam hrani svinje, te je kvalitet mesa odličan.

Veselinovići kolju svinje od 200 do 250 kilograma, hrane ih godinu dana, nose ih u klanicu, a kod kuće prave kobasice, kulen, čvarke i sve ostalo.

“U svim proizvodima je čisto meso, nema hemije, a od začina koristimo samo so, papriku i biber. Kod nas je pravilo da sve šunke idu u kulen. Meso sušimo isključivo na bukovoj piljevini i dobijamo čist kvalitet. To kupci znaju da prepoznaju te sad imamo stalne mušterije", rekao nam je naš sagovornik objašnjavajući da je trenutno kulen u štapu 2.500 dinara, u kati je 3.000, slanina je 1.500.

Za čvarke se prave spiskovi

Kako je napomenuo, ima onih koji misle da je to sve skupo, a treba da znaju da su u pitanju domaći proizvodi od čistog mesa.

Veselinović kaže da je svake godine veliko interesovanje za čvarke te oni unapred prave spiskove, a podrazumeva se da stalni kupci imaju prednost. Ko voli domaće hrskave mirisne čvarke plati ih 1.400 dinara i kako reče naš sagovornik ne treba mu nikakva salata, samo parče hleba.

"Ja sam zadovoljan svojim radom, ali moram napomenuti da je ovo je veliki posao. Svinje se gaje godinu dana, higijena mora biti na vrhunskom nivou, čisto i uredno dvorište, skladišteni prostor. Kupci to sve vide, a dobar glas daleko se čuje", rekao nam je na kraju naš sagovornik i dodao da je već nabavio prasiće za tov kako bi i naredne jeseni mogao sušiti meso.

Dimljenje je finalni postupak

Đorđe Veličkov iz Kovilja godišnje uhrani oko 200 tovljenika, ono što ne uspe prodati kolje, suši za svoje potrebe, a višak naravno prodaje jer svaki dinar dobro dođe. Njegovi tovljenici u proseku imaju oko 120 kilograma i on najčešće suši slaninu, a pravi i kobasicu.

"Imam svoju sušaru i mogu taj posao sa odradim, slaninu držim oko četiri nedelje u salamuri i dimim svaki drugi dan, a vreme sušenja zavisi od debljine slanine, dimljenje je finalni posao i treba ga stalno kontrolisati, da se ne upropasti krajnji proizvod", rekao nam je naš sagovornik objašnjavajući da svi vole i traže deblju slaninu.

On kaže da dimljeno meso nije teško prodati, a traženi su mast i čvarci jer svi vole domaće proizvode bez bilo kakvih aditiva.