Mešavina ovčijeg, goveđeg i kozjeg mlevenog mesa bez dodatka konzervansa, veštačkih boja i loja čine ovaj proizvod visoko kvalitetnim. Ali, to nije sve.
Od davnina se u staroplaninskim selima pirotskog kraja proizvodila čuvena peglana kobasica koja je pored kačkavalja i ćilima jedan od proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom ovog dela Srbije. S obzirom na to da je među lokalnim stanovništvom oduvek bila visoko cenjen proizvod, peglana kobasica se više od dve decenije pravi i u domaćinstvu porodice Tošić iz Pirota.
S tim u vezi, razgovarali smo sa dugogodišnjim ugostiteljem Daliborom Tošićem iz pomenutog grada koji je peglanu kobasicu najpre pravio za potrebe ukućana, ali i kioska brze hrane. Na početku razgovora on nam pojašnjava da je kiosk nakon par godina pretvoren u kafanu "Boem" koja se vremenom širila, pa sada u ponudi ima i smeštajne kapacitete.
"Peglanu kobasicu smo u početku pravili u malim količinama, a onda smo 2011. godine rešili da proizvod predstavimo i na sajmu", kaže Tošić.
Mešavina ovčijeg, goveđeg i kozjeg mlevenog mesa bez dodatka konzervansa, veštačkih boja i loja čine ovaj proizvod visoko kvalitetnim. Zahvaljujući tradiciji koja se u ovom kraju prenosi sa kolena na koleno, recept ostaje autentičan i specifičan za pirotski kraj.
"Nakon što se meso samelje, dodaju se začini poput belog luka, paprike i bibera, a onda se smesom pune creva", ističe Tošić i dodaje da se kobasice onda okače na hladnom mestu, najčešće na tavanu gde ima strujanje vazduha.
Proces sušenja, kaže, traje između 30 i 40 dana u zavisnosti od temperature koja bi trebalo da bude između +5 i -50oC. Između ostalog važna je i relativna vlažnost vazduha.
"Svakog drugog ili trećeg dana, kobasice se skidaju i valjaju nekim valjkastim predmetom, na primer oklagijom kako bi se istisnula vlaga, a meso dobro sabilo."
Kako dodaje, nakon nešto više od mesec dana sušenja, dobija se gotov proizvod koji se ljušti, a onda i vakumira kako bi zadržao kvalitet. Nakon vakumiranja sledi deklarisanje.
"Ako govorimo o tradiciji, peglana kobasica se nekada pravila samo u zimskom periodu, međutim, mi smo stvorili takve uslove da je možemo proizvoditi tokom cele godine", objašnjava naš sagovornik.
Osim što turisti koji posete pirotski kraj mogu da probaju ovaj specijalitet od mesa, Tošići se trude da redovno snabdevaju mnoge maloprodajne radnje, kao i restorane van ovog kraja. Meso kupuju od poznatih lokalnih proizvođača, a mesečno proizvedu oko 500 kilograma pirotske peglane kobasice koju su nazvali i Boemska potkovica.
Pitali smo našeg sagovornika da nam opiše ukus i aromu proizvoda koji svedoči o bogatoj gastronomskoj tradiciji ovog staroplaninskog kraja. Evo šta nam je rekao:
"Miomirisi lekovitog bilja pretočeni u nezaboravni ukus kozjeg, ovčijeg i goveđeg mesa čine da osetite plemenitu ljutinu, dok se začini polako tope u ustima".
Zato se, dodaje on, preporučuje i lagana, ali ne preterana konzumacija, pošto je proizvod jak i kaloričan.
"Naša peglana kobasica teži oko 200 grama čistog, osušenog mesa, a oblik potkovice pruža sreću i uživanje za sve one koji žele da je probaju", ističe naš sagovornik.
Kada je reč o planovima, Tošići uveliko grade muzej peglane kobasice, antikvarnicu kao i dodatne smeštajne kapacitete kako bi u potpunosti ugostili i zadovoljili potrebe turista kojih ima sve više.
"Kada jedan grad ima čak tri proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, onda je i logično da ima dosta ljudi koji žele da nam dođu u posetu, vide i probaju nešto novo", zaključuje na kraju.
Da li ste vi probali pirotsku peglanu kobasicu? Pišite nam u komentaru ispod teksta
Foto prilog
Tagovi
Autorka
