Ukrajinska jaja iz kaveznog uzgoja i dalje stižu na evropsko tržište kao ekološka?

Ukrajinska jaja porekolom iz kaveznog uzgoja i dalje se prodaju kao ekološka na evropskom tržištu, upozorava flamansko udruženje živinara Landsbond Pluimvee. Uprkos strožim propisima o označavanju, uvedenim pre godinu dana, mnoge države članice EU ne sprovode nova pravila ostavljajući prostor za zloupotrebe i nelojalnu konkurenciju, objavio je Gefluegelnews.

Prema evropskim propisima koji su stupili na snagu 8. novembra 2024., farme moraju direktno u živinarniku da otisnu oznaku na svako pojedinačno jaje. Time se želi sprečiti mešanje jaja iz različitih sistema uzgoja u pogonu za pakovanje, gde je prethodno dolazilo do grešaka, ali i namernih manipulacija.

Ipak, godinu dana kasnije, situacija je daleko od ujednačene. Kako pišu, Belgija se drži propisa, ali mnoge druge zemlje to ne čine. Prema Landsbond Pluimveeju, u nekim državama pakirnice i dalje prihvataju jaja iz Ukrajine bez potrebne overe i potom ih prosleđuju kao ekološka.

Industrija tražila stroža pravila, ali nedostaje primena

"Bez žigova stavljenih direktno na farmi, prevaru je gotovo nemoguće sprečiti", upozorava Martijn Šombare iz flamanskog udruženja.

Zanimljivo je da su upravo evropske živinarske organizacije bile među glavnim zagovornicima strožih pravila, tvrdeći da se jaja iz različitih sistema gajenja u pakirnicama svakodnevno mešaju, što povećava rizik od grešaka. EU je zato odlučila da odgovornost treba prebaciti na same farme, odnosno "proizvodne jedinice".

Međutim, istraživanje iz 2024. otkrilo je da samo Belgija, Nemačka, Holandija i Italija dosledno sprovode novi sistem Francuska najavljuje prelazak, ali uz određene rezerve.

EU ponovo uvela carine i kvote na ukrajinske poljoprivredne proizvode

Ostale zemlje, Danska, Finska, Mađarska, Irska, Španija i Švedska, nastavljaju s označavanjem isključivo u pogonu za pakovanje. To im omogućava evropska uredba koja dopušta izuzetke "na osnovu objektivnih kriterijuma", iako se ti kriterijumi nigde jasno ne definišu.

"Možemo samo nagađati šta bi to trebalo da znači", kaže Šombare.

Brisel nema pregled nad sprovođenjem

Dodatni problem je što države članice nisu obavezne da izveštavaju Brisel o korišćenju izuzeća. Zbog toga se zapravo ne zna koje zemlje poštuju nove propise, a koje ne.

"Zatvorili su jedna zadnja vrata i otvorili druga", kritičan je Šombare. Po njemu, posledice su jasne: nelojalna konkurencija unutar EU i očuvanje prostora za prevaru. Nakon sve glasnijih upozorenja, Evropska komisija najavila je reviziju do kraja godine. Cilj je dobiti napokon jasnu sliku o tome kako se propisi sprovode na terenu.

"Pričekaćemo rezultate pre nego što se donesu dalje mere", navodi Šombare, dodajući da EU priznaje probleme, ali i dalje ne daje rešenje.