Začinska paprika nije za male proizvođače

Začinska paprika je, zbog svog kvaliteta, postala pravi izvozni brend Srbije. Proizvodi se na 2.400 do 2.600 hektara, a polovina proizvodnje se obavlja u Vojvodini. Cenjena je zbog visokog sadržaja bojenih materija.

"Sadržaj boje u začinskoj paprici proizvedenoj na našem području kreće se od 180 do 250 AST-a što garantuje ekstra kvalitet svim izvoznicima, ali i kupcima u inostranstvu, jer je koriste za popravljanje njihove paprika neuporedivo lošijeg kvaliteta", prenosi Dnevnik reči profesora Žarka Ilina. 

Naši prerađivači ostvaruju značajan profit, jer se izveze od 60% do 70%  proizvedene i prerađene količine. Ilin objašnjava da je on veći od profita koji se ostvaruje u klasičnoj proizvodnji svežeg plod - iznosi iznad 15.000 evra po hektaru.

Navodnjavanje je obavezno

Srbija ima sjajan sortiment industrijske paprike, smatra profesor i dodaje da nam ne treba tuđi. Pomenuo je sve domaće sorte horgoške paprike, ali i novopriznatu sortu katarina, koja daje izuzetne rezultate i tolerantna je na bakterioze. Međutim, tajna je u navodnjavanju.

"Klimatske promene su na sceni, jer svedoci smo kakva je bila prošla godina, takođe 2015. i 2012. Nemoguće je proizvodnju začinske paprike organizovati bez dodatnog navodnjavanja. To jeste skupa mera, ali je najdelotvornija, pošto povećava prinos tri do četiri puta po jedinici površine. U ekstremno najsušnijoj godini prinos ne može biti ispod 15 tona po hektaru, a bez navodnjavanja prinosi su oko tri tone, što ne može da pokrije troškove uložene u jednoj sezoni", objasnio je Ilin.

Mnogi odustaju od proizvodnje

Centri paprikarstva na severu Vojvodine su Horgoš, Martonoš i Novi Kneževac. U Martonošu se nalazi šest fabrika za preradu začinske paprike - najveći kapaciteti u Srbiji. Zemljoradnička zadruga Paprika u ovom mestu na sopstvenim površinama uzgaja papriku na 25 do 50, ponekad i 80 hektara. Prinosi se kreću oko 15 tona po hektaru, a ulaganja su oko 1.500 evra po hektaru za zasnivanje proizvodnje, uz dodatne troškove berbe i transporta.

Međutim, individualna gazdinstva, koja pre svega nemaju uslove za navodnjavanje, odustaju od ove proizvodnje. Tako je i Radovan Čukurov smanjio površine sa 15 na sedam jutara.

"Otkupna cena sirove paprike u vreme berbe nije se dugo menjala, čak je jedne godine bila i smanjena. Ove godine je obećana cena povećana za deset odsto, ali se površine ne povećavaju, jer repromaterijal poskupljuje, kao i nadnice za berače. Ako još bude usvojen zakon da se plate neke takse i doprinosi za sezonsku radnu snagu u poljoprivredi, to će nam otežati, pa će se proizvodnja dalje smanjivati", smatra Čukurov.

Foto: Devanath / Pixabay