Zdrava ishrana je skupa?

U vreme kada cene osnovnih životnih namirnica gotovo svakodnevno rastu, sve češće se na raznim portalima i forumima može pročitati tvrdnja da je zdrava prehrana postala luksuz rezervisan samo za one sa dubljim džepom.

Ipak, da li je ta tvrdnja zaista osnovana ili je reč o duboko ukorenjenoj zabludi?

Dve stručnjakinje za nutricionizam, Melisa Ibrović Zahirović i Vedrana Vinšek, složne su za portal foodfacts.news u jednom: zdrava ishrana nije privilegija, već odluka, plan i edukacija.

"Kao nutricionista koji svakodnevno komunicira sa ljudima različitih životnih stilova i budžeta, mogu reći sa punom sigurnošću, zdrava ishrana nije luksuz već stvar informisanosti, planiranja i promene navika", ističe Melisa Ibrović Zahirović, mag. nutr.

Dodaje kako je tačno da su neke zdrave namirnice, poput maslinovog ulja ili domaćeg meda, skuplje u odnosu na prerađenu hranu, međutim, to ne znači da je celokupni način zdrave ishrane nedostižan. Ključ leži u planiranju obroka, kupovini sezonskih i lokalnih proizvoda, kuvanju kod kuće i izbegavanju prekomerne kupovine industrijski prerađene hrane.

Količina nije jednaka kvalitetu

Da bismo razumeli stvarne razlike između klasične i zdrave ishrane, Ibrović Zahirović je tokom jula 2025. analizirala realne cene namirnica na tržištima i u prodavnicama širom BiH. Rezultat toga su dve potrošačke korpe, jedna klasična, druga zdrava. Na prvi pogled, klasična korpa izgleda povoljnije, sa više proizvoda za manje novca. Međutim, sadrži uglavnom nutritivno siromašne namirnice: beli hleb, prerađeno meso, gazirane napitke, industrijske slatkiše i grickalice.

Sa druge strane, zdrava korpa sadrži manje artikala, ali one bogate nutrijentima kao što su integralni hleb, jaja, piletina, povrće i voće.

Zdrava hrana pruža dugotrajniji osećaj sitosti zahvaljujući kvalitetnim proteinima, vlaknima i zdravim mastima. Prerađena hrana, iako često jeftinija po komadu, ne pruža potrebnu sitost ni stabilnu energiju, pa se trošak gomila dodatnim međuobrocima, slatkišima i grickalicama koje brzo nestaju, ali i ostavljaju posledice po zdravlje.

"Zdravije ne znači nužno skuplje nego znači pametnije. Dugoročno gledano, znači i jeftinije", naglašava Ibrović Zahirović, te dodaje: "Zdrav način ishrane ne samo da doprinosi boljoj energiji, stabilnijem raspoloženju i boljem snu, nego dugoročno štedi novac na lekovima, terapijama i lečenju posledica loših prehrambenih navika".

Zdravlje nema cijenu, ali loša ishrana ima posljdice

Vedrana Vinšek, magistar nutricionizma iz savetovališta Nu3vex, saglasna je se da se zdravoj ishrani ne pristupa dovoljno strateški. "Dugoročno gledano, izbor zdrave i nutritivno bogate hrane zapravo poništava finansijsku razliku u ceni potrošačkih korpi. Bolje zdravlje znači uštedu u zdravstvenom sistemu i u kućnom budžetu. Mnoge hronične bolesti koje danas postaju sve češće, poput dijabetesa tipa 2, povišenog krvnog pritiska i gojaznosti, direktno su povezane sa lošim prehrambenim navikama. A lečenje tih bolesti iziskuje i novac, vrime, ali i životni komfor".

Ona naglašava kako nije istina da zdrava ishrana mora biti skupa. "Sezonsko i lokalno povrće, mahunarke, ovsene pahuljice, jaja, domaće mleko..., to su pristupačne, kvalitetne namirnice koje možemo uklopiti u svakodnevni jelovnik. Ključ je u organizaciji, odnosno planiranju nedeljnih obroka, izbegavanju impulsivne kupovine i spremanju obroka kod kuće".

Dodaje i kako postoji niz uhodanih marketinških trikova koji konzumente navode na skuplje, a ne nužno zdravije opcije. "Ne moramo kupovati ‘superhranu’ iz uvoza, ne treba svaki dan jesti avokado, losos ili egzotično voće. Naše domaće jabuke, mrkva, pasulj, sočivo, kupus i integralni hleb mogu biti temelj izuzetno kvalitetne ishrane", kaže naša sagovornica.

Zdrava ishrana kao sistemska odgovornost

Obe nutricionistkinje ističu kako je zdravija ishrana nešto što mora da imati i sistemsku i edukativnu podršku. Potrebno je više ulaganja u promociju lokalnih i sezonskih proizvoda, subvencionisanje zdravih prehrambenih opcija poput integralnih žitarica i svežih proizvoda, kao i edukacija dece i roditelja u školama i vrtićima.

"Moramo se udaljiti od ideje da zdrava ishrana znači egzotični meni i umesto toga ljudima pokazati kako od običnih, pristupačnih namirnica mogu napraviti zdrav i ukusan obrok. Pasulj, jaja, krompir, sezonsko povrće, to su sastojci zdrave ishrane koju svi mogu da priušte", kaže Vinšekova i citira Hipokrata: "Neka hrana bude tvoj lek, a lek neka bude tvoja hrana".

Dakle, tvrdnja da je zdrava ishrana skupa je delimično tačna. Naime, zdrava ishrana nije luksuz, nego najmudrija investicija koju možemo napraviti, za sebe, za svoju decu i za svoju budućnost. Kvalitet ishrane utiče na nivo energije, koncentraciju, emocionalno stanje i otpornost organizma. A najvažnije, štedi novac dugoročno jer smanjuje rizik od bolesti i potrebe za terapijama i lekovima. Ako kupujemo planski, biramo sezonske i lokalne proizvode, kuvamo kod kuće i učimo da prepoznamo razliku između prirodnog i prerađenog, zdrava ishrana postaje ne samo moguća, već i prirodna, održiva i dostupna svima.